Sesk Fabregas - Kako uzdrmati kavez Serije A?

Blago rečeno, Sesk Fabregas nije baš omiljena ličnost među trenerima Serije A. Kada to kažem mislim na sinove trenerske škole u Koverćanu. Jer, Katalonac se drznuo da dovede u pitanje gotovo kanonska pravila italijanskog načina.

Recimo, kada je povećao teren na "Sinigalji" u pokušaju da oduzme snagu defanzivnim blokovima rivala i izmisli prostor za svoje spoljne igrače to je dočekano sa podsmehom od jednih, na nož od drugih veleposednika italijanskih klupa. Jer, u Seriji A je savršeno normalno da recimo Kaljari dočeka Komo na zaraslom terenu na kome samo što se ne zapate zmije, tu cilj opravdava sredstvo. Obrnuti, progresivni, Makijaveli ne radi u Seriji A, zbog toga je uspeh Koma bandera u oku tradicionalista.

Naravno da će deo zlojeba probati da ospori uspeh uz konstataciju da su "Larijani" samo geografski deo Serije A. Istina, gazde sa Jave nemaju nikakve veze sa Apeninima, iako su dosta učinili za lokalnu zajednicu posle korone i time kupili poverenje lokalaca. Nisu Komo samo Džordž Kluni i vile bogatih na jezeru, ovaj deo nekadašnjeg milanskog vojvodstva je nastao kao centar svile u Lombardiji, turizam je došao kasnije. 

U gradu ove sezone kažu da su nekada oblačili milansku gospodu, sada će na njihov raćun igrati u Ligi šampiona. Slično je bilo sa Atalantom  prethodnih godina, Bergamo je izgradio grad Milano posle strašnog savezničkog bombardovanja (zidari i fizički radnici su mahom dolazili iz tog grada), a onda su počeli da igraju bolje fudbal od prestonice. Sada je, eto, ta uloga pripala Komu.

Komo ima jednog italijanskog igrača, na to će se kritičari pozvati u lamentu nad propasti "kalća". Propao jeste, to nije sporno, pisao sam već ove sezone u tome. Samo, često vam to ponavljam, insistiranje na prebrojavanju krvnih zrnaca u globalnom selu je potpis svakog glupaka, bilo kada slaboumni prebrojavaju domaće košarkaše u Zvezdi i Partizanu, bilo u italijanskom fudbalu. Da, Komo je legija, samo za razliku od velikih klubova, kod njih pretežu mlađi igrači za razliku od izraubovanih veterana iz jačih liga koje kupuju "sedam sestara" Serije A.

Fabregas je već sada monetizovao ulaganja (on za razliku od svojih kritičara ima prilično lagodnu poziciju manjinskog akcionara kluba koji trenira). Ne mislim samo na Nika Paza, mada je taj primer očigledan. Na jedan promašaj tipa Morata, idu Duvikas koji je našao "mojo" u Seriji A, Adai, Baturina. Asana Diao. Treba biti realan, omladinska škola kluba još ima previše mlečnih zuba da bi proizvodila dovoljno italijanskih igrača za popunjavanje  redova.

Fabregasov način preslikan je u njegovoj igri. 

On je svoju igračku karijeru svojevremeno objasnio kao limite prirode. Spor nedovoljno "elastičan", preslab za duel, koristio je prostor kao polje za razmišljanje. Nisu baš retki takvi igrači,  što će reći"metronomi", na pamet mi pada, osim jasno Pirla, Demetrio Albertini kao puls svakog Milana u kome je igrao. Upravo je Sesk taj modus preslikao u DNK današnjeg Koma. Najprostije objašnjeno, kada ih gledate ne postoje suvišne stvari. Što bi naše babe rekle, taman im, prostrli su se koliko je guber dugačak.

Meni je fascinantno u Fabregasovom timu da u svakom trenutku izgleda da je zahtev prema igraču skrojen prema meri, kao odelo u Sevil Roudu. Nijedan od fudbalera ne pokušava nemoguće, kao da su svesni limita. Zato Komo ume da diktira tempo kada oseti da rivalu nedostaje ideja, kao protiv Milana, ali i da izvede savršenu kontru protiv Juventusa koji je standard korišćenja brisanog prostora iza odbrane. To bi se možda moglo nazvati karakterom kameleona, nije slučajno što se u biti ove ekipe sudaraju insistiranje na igri (kao Fabregasov katalonski DNK i omaž Vengeru) i činjenica da primili najmanje golova u ligi  (Murinjov trenerski pelcer iz drugog mandata u Čelsiju...)

Kada je, ako se ne varam, u januaru, Alegri izvarao Fabregasa na jezeru, iznervirani Španac je konstatovao da bi osam od deset puta njegov tim dobio Milan. Jasno da je optužen za nepoštovanje rivala, ali bio je na tragu, Alegrijeve decenijske formule više ne rade. 

Ovo nemojte shvatiti kao nekakav odijum prema treneru Milana, ali je činjenica da je, kao i De Zerbi pre njega u Sasuolu, Sesk Fabregas uzdrmao temelje starog poretka. Odnosno, da je doveo u pitanje opšteprihvaćen stav da apeninsku pobedu prati kalkulacija i dosada. 

Uz to, uvek je velika stvar kada princip stavite ispred primamljivog obećanja. Slično kao i Kivu, Sesk bi se prošetao sa Interom do titule, toliko su bolji. Ali, opet, to bi značilo da preuzme Inzagijeve dijagrame, trojicu ispred Somera, tim koji je pravljen po tuđim koorodinatama. Retko ko bi odoleo pred prilikom da, što Čačani kažu, "handira na tuđe karte u remiju". On je odbio put kojim se lakše ide. 

Da imam šešir, skinuo bih ga pred Fabregasom.