Slučaj "Enco Fernandez" - Nepažnja belog društva...

Ništa tako ne opogani pobedu nego radost pobednika.

Snimak iz autobusa Argentine je narušio srušio kuće od čokolade i razbio prozore od marmelade u delulu kraljevstvima FIFA i CONMEBOLA.

Tenzije u svlačionici Čelsija su ipak lokalna nepogoda. To je šteta koju će već sanirati PR i gospodar Mamon, odnosno novac. Imenjak novog menadžera Mareske, Enco Fernandez je ne samo ispao glup pred očima planete već i nehotice razotkrio suštinu rasizma u svlačionicama širom sveta. Naučena odnosno trenirana politička korektnost se uvek istopi kada odbrambeni mehanizmi popuste. 

Naravno da nisu svi Argentinci rasisti, ali je njihovo društvo specifično. Kroz istoriju, od zemlje u kojoj su par stotina hiljada afričkih robova iskrcano na obale Rio de la Plate, Argentina je prešla dug put do izjave nekadašnjeg predsednika Menema da zemlja nema problem sa crncima jer "oni ne postoje u Argentini".

Ovaj propovednik slobodnog tržišta, inače poreklom Sirijac koji je iz islama prešao u hrišćanstvo je rekao formalnu istinu. Argentinski ustav ne priznaje potomke robova. Njih nema u paragrafima, a u poslednjih par vekova ih je proces "izbeljivanja" nacije učinio nevidljivim. 

Prema nekim legendama, u 19. veki kada je ukinuto ropstvo, crni deo stanovništva je stradao kao topovsko meso u latino-ratovima. Uz to, teško ih je pogodila žuta groznica, pre svega jer su živeli u užasnim uslovima (nema veze sa rasom, umirali su i belci, ali je crna populacija praktično bila van zdravstvenog sistema). Pritisak i segregacija su uslovili da crni sebe "prodaju" za braon, odnosno "mestizo" kao produkt mešovitih brakova bele imigracije i starosedelaca. 
Postoji i poseban izraz "Morocho" za ljude tamnije puti. On nije rasistički, odnosi se na ljude koji imaju "criolo" krvi, odnosno vode poreklo od starosedelaca pampi. Takav je na primer Dijego Maradona, pa je jasno da u samoj karakterizaciji nema rasizma.

No, to se ne odnosi na recimo Bolivijce koje gledaju kao nižu rasu. Zbog toga je Boka često predmet rasističkih skandiranja jer ima veliku podršku u komšiluku. Nikada nijedan crni igrač nije igrao za Argentinu, ali ni to nije dokaz za rasizam, prosto i ti "nevidljivi" građani nemaju neku šansu u tamošnjem fudbalu. 

Iako ustav Argentine ohrabruje imigraciju, ona se odnosila na Evropljane koje je nemali broj tamošnjih lidera nacija smatrao nadmoćnom rasom. Recimo postoji kolonija iseljenika sa Zelenortskih Ostrva u Buenos Ajresu, nije baš da ih tretiraju kao ravnopravne građane. I radnici koji su svojevremeno dolazili iz Brazila u potrazi za poslom loše prolaze. Brazilski igrači koji su nastupali za argentinske klubove (sećate se Grafitea onog lika što je sa Džekom doneo titulu Volfsburgu pre nekih 15 godina) su ne samo na meti navijača već i rivala. Nije tako retko ni da izleti neka rasistička opaska u medijima na račun protivnika u Kopa Libertadores.

Kada je svojevremeno argentinska reprezentacija igrala na OI protiv Nigerije, jedan od naslova u štampi je bio "Dajte nam majmune", nije da se digla neka velika buka.

Pa, zbog čega je vređanje Francuza i uvredljiva pesma o roditeljima iz Angole, Nigerije, Kameruna sa tribina iz Katara prešla u autobus pobednika?

Jer, ne znaju za bolje i produkt su društva. Kako rekoh, tamo gde je Mamon i bogatstvo lako će se prilagoditi pravilima igre i mišljenje zadržati za sebe. Znali su šta rade, neko je u jednom trenutku u autobusu rekao Encu Fernandezu da prekine "live" emitovanje, prisetivši se da će imati problem u klubu.

Zašto Francuzi?

Bili su glavni konkurenti za titulu u Kataru, da je u pitanju neki drugi tim, verovatno ne bi bilo pesme. 

Da u Argentini nema svesti o napravljenom govori i podrška Fernandezu od potpredsednice Viktorije Viljaruel fudbaleru. Nije teško pretpostaviti šta misli čitav establišment.

Kako rekoh, slavlja, kada pažnja popusti uvek ogole lica. Zbog toga Hrvatima na fudbalskim proslavama peva lik koji muzicira o klanju u Jasenovcu, u Srbiji su se pekli predsednici drugih država, u Turskoj se pozdravlja vojnički i vređaju Kurdi po svlačionicama, reprezentacija Albanija, ma znate i sami.

Ima ovakvih primera koliko hoćete, dosta nas je Enco Fernandez kada ne pazimo...