Slučaj "Vlahović" - Zadatak iz Veneove zbirke, kako je 9 postalo 12?

Složiću se, Dušan Vlahović ume da bude negledljiv. Čak iritantan kada maše rukama, meša glad sa manirima na terenu, prigovara kao advokat u sudnici. Ali opet, svi lovci na golove su takvi. Opsednuti, uvereni da je gol manji od onih biblijskih iglenih ušiju.

Filipo Inzagi je mirisao kao da jede leševe (Pirlov opis), ali izgleda to nije smetalo lopti da se u najneverovatnijim mogućim situacijama kotrlja ka njemu. Samo, kada je ne bi poslao u gol, svlačionica je govorila da je Pipo najnaporniji čovek na svetu. Ubeđen u zaveru, povučen u kombinaciju sujeverja i ozlojeđenosti.

Svoditi problem Juventusa na Vlahovića smrdi na mediokritetstvo, majku svih zla, fudbalskih ili onih težih...

Javnost nije slaboumna, samo lakše im je da  pročitaju 12 na njegovim leđima, to je mnogo vidljivije od "devetke". Jer ima više cifara, sve one silne nule označavaju milione koje će poneti kući u džakovima ove sezone.

Lako rešenje je da izjednačiš pare i očekivanje. 

Da, civilizacija tako funkcioniše, samo fudbal nije eskort biznis, barem ne bi trebalo da bude. Ne postoji katalog iz koga ćeš izabrati broj golova, niti umeće izabranog može da se gleda samo za sebe, tokom jedne večeri instant zadovoljstva, ako me razumete.

To što je Vlahović pipnuo loptu šest puta jeste problem, ali nikakav zaključak se ne donosi iz jedne premise, to je razmišljanje budale. 

Tačno je da Juventus ne može sa njim da dobije dubinu odnosno nekoga ko će pocepati prostor kretnjom ka sredini, ali to je do Mote da reši. 

Drugim rečima Vlahović je zadatak u Veneovoj zbirci, Mota je onaj lik što treba da "zagreje stolicu" kako su govorili naši roditelji. 

Juventusov orijundo je izgleda pogrešno prepisao postavku pomenutog zadatka.

Prvo Vlahović nije Zirkze, niti je Torino fudbalska provincija. Holanđanin može nešto što je Srbinu strano, jeste, lopta je izgledala kao da mu je srasla za nogu, u nekim mečevima prošle sezone. No, Zirkze je dao 11 golova u najboljoj sezoni za Emilijane u šezdeset godina. Bez mnogo nula na leđima, u igri koju sebi može da priušti neko svestan da će 15 minuta slave brzo iscureti. Na osnovu viđenog u Junajtedu ove sezone, nekome se može učiniti da je Vorhol bio prorok kada je Džošua u pitanju.

Da se vratimo Dušanu. Njegova ograničenja su jasna, samo je ovde zabuna oko mogućnosti. Ovaj Juventus, i to će vam reći neko ko za njega navija 40 godina ga čini lošijim nego što jeste. Pokušava da mu proširi vidno polje, slabeći fokus što je uvek loša ideja.

Upravo je Mota doveden da ga odmakne od Alegrijevog "corto musa" odnosno igranja na ivici remija i pobede za dužinu nosa. Takav pristup, osim što garantuje dosadu (u eri fudbala kao masovne zabave čak ni Juve sebi ne može da priušti bezličnost u pobedi) je previše rizičan. Jer, zasniva se na prevaziđenoj ideji vrapca u ruci. Likovi na tribinama plaćaju bogatstvo u želji da vide kako pokušavate da poletite u pokušaju da dohvatite goluba na grani. 

Zato "dealegrizacija" podrazumeva nešto potpunoo drugačije od ovoga što je ponudio Mota. Nema ni govora o poređenju sa prošlom godinom, u ovaj tim je uloženo 200 miliona evra (ne slušajte lupetanja o finanijskim problemima Juventusa, nema ih, Anjelijevi su bogatiji od Kreza), sa Alegrijem na klupi i ovim igračima, rezultati bi bili bolji, igra podjednako dosadna. 

Motino rešenje da napadne prostor sa Veom nije uspelo. Između ostalog jer je jedino što je Timoti dobio na poklon od tate je američki pasoš. Žorž Vea se,  kada govorimo o genima nije baš pretrgao. S obzirom da nema igrača za to što mu je potrebno da bi drugačije rešio onaj zadatak koga se ne bi postideo ni pokojni gospodin Bogoslavov, Mota mora nešto da promeni.

Ali, to nije Vlahović, za njega zamenu nema. 

Da bi se to shvatilo nije potrebno biti učesnik Matematičke Olimpijade...