Srpski fudbal - Priča o hrčku i točku...

Nije sporno. 

Liga nacija je prevara za lakoverne, kulise Potemkinovog sela sklepane da popune džinovski stomak aždaje kakva je UEFA. 

Jer, svi znate, u Nionu je glad za parama veća od očiju stanovnika Podsaharske Afrike. Zbog toga ovaj reprezentativni vašar, liga izuzetnih šibicara prekida ozbiljna klupska takmičenja na dve nedelje.

Zbog toga će sveži vladari Evrope, Španci, gostovati u Beogradu, što novinarski doajeni umeju da zaključe, u "nevreme".

Doduše, u srpskom fudbalu to je tepanje situaciji, ovdašnje loptanje je stalna meta monsuna. I ničija stopala neće ostati suva, ni u klupskom fudbalu, ni u savezu, ni u reprezentaciji. 

Ovde bolja vremena nisu nikada došla, pa su i sadašnja neuporediva, samo zarez na monotonoj liniji neprestanog propadanja i društva i njegovog ogledala, fudbala.

Selektor ovdašnji makar ume da pliva u toj bujici koja nosi svekoliki otpad, šut blamiranja na prvenstvu Evrope, krupne reči voljnih i nejakih i kreč neukih neimara. 

Kukavički podmećući sopstveni greh u gnezdo vođe u koga se zaklinju, Piksijevi fudbaleri su sebe osudili na večito nepoverenje kibicerske okoline.

Pisao sam već, nemam nameru da aboliram veličanstvenog igrača i goluba koji je uneredio sopstveni spomenik poput selektora. Ali, dopustite, ništa više neće biti sposoban, ako teret nečinjenja, savijanja, frazetina podeli sa svojim centurionima. 

Oni su ga izdali, on nema snage da ih se odrekne. 

Malo povređeni, suviše smoreni, odvratno politički korektni, privatno podsmešljivi i bahati, ovi pin-up momci srpskog fudbala su tipološki bliski dramskim junacima raspalih društava, kao da ih je Breht stvorio za potrebe ovdašnje pozornice.

- Želeli bi da pobeđuju, ali na račun znoja drugih
- Teško im pada naricanje hora, traže da makar ćute, ako već nema razloga za pesmu i klicanje
- Uvek su spremni da potegnu fudbalski dovoljan razlog za postojanje neuspeha, od Boga do fatalizma i slatkog razrešenja u budućim boljim okolnostima.

I sa takvom posadom Stojković Dragan se odlučio da upravlja kombinacijom pokajanja, nesuvislih rečenica, falsifikovanja stvarnosti i prekucavanja šasije. Uz legendarno, "kako je bilo pre mene", srpski fudbal se dovodi u poziciju hrčka u točku. Mi trčimo besciljno dok nas lažu da je vitkost sama po sebi dovoljna. Drugim rečima, ništa Srbiji, osim ono malo loženja nisu doneli plasmani na velika takmičenja. Malo se pomenuta trčilica izlizala, mada hrčak ionako neće primetiti razliku, kreće se po navici.

Mladi bi rekli, "mečuju se" Piksi i njegovi fudbaleri, poklopila se ambicija. 

Okupljeni oko istog cilja, da pridrže krhki status quo, da produže trajanje i poneki benefit koji donese povremena pobeda. 

Špancima se ne dolazi u Beograd, Srbima se ne igra sa Španijom.

To je baš dejt na koji se nikome ne ide...

Koliko sam shvatio, mi probamo protiv najboljeg, ali ne sa onima koji će igrati kada bude bitno, već onima čija je zahvalnost veća od straha da će biti žrtvovani.

Rekoh, nije nikakva predstava Liga nacija, tek amatersko pozorište iz provincije ali, ako ovako, kao Srbija, proglašavaš novi početak, bojim se da je ovo jedna od onih čuvenih odluka koje ne potraju od nove godine do Božića.