Šta je Partizanu činiti - Da li je vreme za rezove ili samo da se ohlade glave?

Taman kada je izgledalo da crno-beli izlaze iz krize posle pet uzastopnih poraza i da bi to mogli da potvrde u Kupu Radivoja Koraća, doživeli su još jedan težak udarac.

Bio je to još jedan neuspešni pokušaj da se Partizan domogne ''Žućkove levice'', treći uzastopni pod vođstvom Željka Obradovića i svaki put je nepremostiva prepreka za crno-bele bila Crvena zvezda, svaki put sa drugim trenerom na klupi (Radonjić, Ivanović, Sferopulos).

Izgleda da je ipak sinoćnji poraz najtrofejniji evropski trener najteže podneo od svih prethodnih, pogotovo što je njegov tim odlično izgledao u prvom poluvremenu, ali to rezultatski nije uspeo da materijalizuje.

Otvorio je dušu u razgovoru sa novinarima, sigurno ne do kraja, ali pokazao je nezadovoljstvo tretmanom Partizana i kada je u pitanju delegiranje sudija, ali i po pitanju slike koja se u javnosti stvorila o budžetu kojim crno-beli raspolažu. Bez obzira na sve to, preuzeo je odgovornost za poraz, priznao da polako ostaje bez rešenja kako da podigne ekipu i pomogne joj da ne ponavlja greške kakve se ove sezone prečesto ponavljaju.

Naveo je aktuelnu pauzu zbog utakmica nacionalnih timova kao priliku da se dobro razmisli šta i kako dalje, iako je još posle poraza od Splita najavio nešto slično, pa se sve glasnije postavlja pitanje hoće li Željko nastaviti započeti projekat sa Partizanom, ili je vreme za ''šok-terapiju''. U Partizanovom slučaju, ta ''šok-terapija'' bi se lako mogla pretvoriti u pravi ''zemljotres'', imajući u vidu ogromnu ulogu i uticaj koji Željko ima u klubu, ali pre svega u Evropi, a imajući u vidu sve neizvesniju borbu za nastup u Evroligi sledeće sezone. Njegovim odlaskom bi čitav projekat mogao da se sruši kao kula od karata... Sada će svakako imati mnogo više vremena za razmišljanje, kako on, tako i čelnici kluba, a naravno i igrači bi trebalo da se zamisle zbog čega više ne prihvataju na pravi način ono što im Željko uporno govori. Pre svega toga, bitno je da se ''ohlade glave'' i da se racionalno, bez prevelikih emocija, dođe do nekakvog svetla na kraju tunela u koji su crno-beli neočekivano upali ove zime.

© 2024 Pedja Milosavljevic / STARSPORT

Nekako se čini da je Partizanov veliki problem kako naći meru - u pristupu obavezama, ili u kontrolisanju emocija, o čemu je i Željko sam govorio sinoć kao jednom od ključnih detalja u finišu finalnog okršaja sa Zvezdom, jer su njegovi igrači, valjda iz prevelike želje da dođu do trijumfa, pravili velike greške u ključnim momentima. 

Prvi put smo videli, na primer, Aleksu Avramovića da besno reaguje kada mu Naneli ne doda loptu u kontri, ili u finišu meča Pantera koji bukvalno vrišti na Aleksu da mu asistira. Nekako su svi želeli da izrastu u nekakve heroje, zaboravljajući da kolektiv pobeđuje. Ali, onda smo videli da ni Željko više ne može da kontroliše emocije pred novinarima, pa je jasno da je i njemu ova pauza dobrodošla. Možda najviše od svih...

Generalno, sve više deluje kao da Partizan ide iz krajnosti u krajnost ove sezone. S jedne strane, dešavalo se da igrači ne pokazuju dovoljnu želju u utakmicama AdmiralBet ABA lige, što ih je skupo koštalo u pojedinim mečevima, zbog čega su izgubili i prvo, pa onda i drugo mesto na tabeli, a sa druge strane, kao sinoć, izgore u prevelikoj želji da se iskupe za sve ranije učinjene propuste.

Te oscilacije su se videle i tokom velikog broja utakmica, kada su crno-beli išli iz ogromnog minusa u plus, ili obrnuto, uz veliku potrošnju energije, veću nego što je potrebno u normalnim okolnostima, kada se ne jure tako veliki preokreti. A kada na to dodamo i Željkovu tendenciju da skraćuje rotaciju i da pojedini igrači imaju veliku minutažu, a dok su drugi samo u ulozi posmatrača, onda je taj problem još veći.

Zato bi ovih desetak dana trebalo iskoristiti da se najpre nađe nekakav mir, da se svi pogledaju u oči i da možda izbace iz sebe sve što ih tišti. Željko je to donekle učinio na pres konferenciji, ali ključno je šta će jedni drugima reći u svlačionici.

© 2024 Pedja Milosavljevic / STARSPORT

Narednu utakmicu Parttizan će odigrati 29. februara protiv Efesa i možda u svemu tome i ima neke simbolike koja bi mogla da bude poslednja nada u Partizanovo prolećno buđenje iz ''zimskog sna'' Ili bolje reći zimskog košmara.

Podsetili smo već na to prethodnih dana, prošle sezone je Partizanu ''svanulo'' baš od utakmice sa Efesom u Beogradu, možda se istorija ponovi i ove godine, ali da bi se to dogodilo, mora se ponovo povratiti ona vera u sopstvene mogućnosti koja je sada ozbiljno poljuljana u Partizanu.

Taj meč sa Efesom biće uvod u seriju teških i ključnih mečeva, kako za plasman u Evroligi, tako i za plasman u AdmiralBet ABA ligi. Posle Efesa će u goste Partizanu doći Cedevita Olimpija, sa kojom trenutno deli treće i četvrto mesto u AdmiralBet ABA ligi, a onda slede gostovanja u Milanu, Čačku i Barseloni!

Zavisno od ishoda tih mečava, videćemo kakav će značaj imati mečevi koje crno-beli zatim budu igrali na svom terenu protiv FMP-a, Baskonije Reala...

Da ne idemo predaleko. Meč sa Efesom postaje Pattizanovo biti il' ne biti. Crno-beli još uvek mogu da preokrenu sezonu, i imaju kvalitet za tako nešto, da se bar domognu tog plej-ina u Evroligi, a ako iz svih učinjenih grešaka ne izvuku pouke, onda je možda zaista vreme za potpuni reset. Pitanje je samo da li pre kraja sezone, ili tek na leto.