Šta Partizanu treba da bi opet bio ravnopravan sa Realom?

Posle pet uzastopnih pobeda u Evroligi i proboja na visoko četvrto mesto na tabeli, Partizan je, ne samo među svojim navijačima, nego i širom Evrope prepoznat kao ekipa koja ima kvalitet da se izbori za plasman na fajnal-for, što joj je prošle sezone ''za dlaku'' izmaklo.

U skladu s tim je i sinoćnje gostovanje crno-belih u Madridu najavljivano i u španskim medijima, poput naslova španskog ''AS-a'' kao ''Epicentar Evrope'', što bi moglo da se shvati i kao duel dve trenutno najbolje ekipe u Evropi, maltene ''finale pre finala''.

Te ''bombastične'' najave su imale čvrstu podlogu u antologijskoj plej-of seriji Reala i Partizana tokom proleća, kada je Real od 0:2 u pobedama i tuče u Madridu stigao do preokreta na 3:2, plasmana ua F4, a onda i do osvajanja 14. titule prvaka Evrope.

Zato se i sinoć u ''Vizink centru'' očekivala velika borba, iako je Real od početka ove sezone pokazao da je još jači nego u prethodnoj, šampionskoj i da je gotovo nemoguće zaustaviti mašineruiju koju je napravio trener Ćus Mateo.

U to se sinoć i Partizan uverio.

Konačnih 91:75 za Real čak i ne ilustruje na pravi način šta se sve dešavalo sinoć na terenu, gde su Madriđani imali i 27 poena prednosti krajem treće četvrtine.

Takođe, i kad pogledate statistiku, nećete moći da stvorite sliku da je Real bio baš toliko bolji. Partizan je čak imao i više skokova (35:31), sličan procenat u šutu za tri poena, s tim što je Real imao tri pogođene trojke više, uz nešto bolji procenat u šutu za dva. Međutim, asistencije već pokazuju znatno veću razliku u korist Madriđana, 25:16, u čemu je prednjačio maestralni veteran ''Ćaćo'' Rodrigez sa devet uspešnih dodavanja, a uglavnom je u ulozi egzekutora posle tih njegovih dodavanja bio preporođeni Vensan Poarije, koji je mnogo napredovao u odnosu na prethodne duele sa Partizanom, od kojih je većinu i propustio zbog povreda.

Ta ''osovina'' Rodrigez-Poarije se pokazala kao novi kvalitet Reala, naravno uz povratak Fakunda Kampaca koji je sinoć bio posebno inspirisan protiv crno-belih, možda i ne treba objašnjavati zbog čega.

Mnogi su mislili da će odlaskom Hange u Zvezdu Realova čvrstina u odbrani biti nešto manje izražena, ali je zato tu i daje Fabijan Kozer koji je sinoć agresivnom igrom u defanzivi potpuno neutralisao Partizanovog najboljeg igrača i kapitena Kevina Pantera.

Nema sumnje, Real je još jači, ali može li Partizan da bude bolji nego sinoć u nekim narednim mečevima sa Realom, a najmanje ih očekuje još jedan susret u ''Štark areni'' u drugom delu sezone?

To svakako, čak i sa igračkim kadrom koji je sinoć nastupio, ili bez nekiog novog pojačanja na spoljnim pozicijama koje se ''stidljivo'' najavljuje. Međutim, osim Alekse Avramovića ili Uroša Trifunovića, Partizanu je nedostajala ona energija koju su crno-beli i bez njih dvojice demonstrirali samo 48 ranije na gostovanju u Valensiji protiv defanzivno najbolje ekipe u Evroligi.

Utisak je da su se crno-beli, opterećeni povredama pomenutih igrača, imajući u vidu i tek oporavljenog Kaminskog, pa i Anđušića koji je imao lakšu povredu, previše energetski potrošili protiv Valensije, a u prilog tome govori i previše izgubljenih, ili bolje rečeno poklonjenih lopti igračima Reala. To je u svojoj prvoj izjavi posebno apostrofirao i trener Željko Obradović.

Ne sumnjamo da će tu energiju crno-beli imati u narednom susretu sa Madriđanima krajem marta, a do tada bi i Trifunović i Avramović već trebalo da budu potpuno spremni i u tom slučaju će i odbrana Partizana moći da izgleda mnogo bolje nego sinoć.

Takođe, ni Pi Džej Doužer sinoć nije pokazao ni deo svojih mogućnosti, ali će ovaj poraz biti odlična lekcija crno-belima da ovako jakim ekipama kao što je Real moraju da ''pokažu zube''.

Ali, kako se izboriti sa Realovim ''tornjevima'', Tvaresom i Poarijeom, koji ove sezone imaju i mnogo veću podršku mladog Endiaja, koji ne samo u skoku, nego i šutevima sa distance rivalima pravi mnogo problema, a posebna priča je što je uspeo da zaustavi i Zeka Ledeja.

Partizan je svoju inferiornost u skoku posle odlaska Lesora nadomestio dovođenjem Bruna Kabokla koji sinoć nije imao adekvatnu pomoć Frenka Kaminskog. On je odigrao tek jedan minut i za to vreme su Madriđani uspeli da iskoriste njegove defanzivne slabosti, pa ga trener Obradović više nije ni uvodio u igru.

Ali, valja pohvaliti i Balšu Koprivicu, koji jeste dobio priliku kada je meč bio rešen, ali koji je za sedam poslednjih minuta ubacio čak 11 poena, uz dva skoka. Zapažen učinak imao je i Tristan Vukčević koji je bio drugi strelac tima, iza Kabokla, sa 12 poena i ako njih dvojica nastave da napreduju kako se očekuje, u martu bi i na ovaj mladi tandem Željko Obradović mogao mnogo više da se osloni.

Tu je, naravno, i Smailagić, ali pokazalo se da nije dovoljno imati samo njega i Kabokla, uz ''mekanog'' Kaminskog protiv Realovih gorostasa. Moraće i pomenute mlade snage da narastu. Neka se ugledaju na Realovog Endiajea, s tim da će na proleće tu biti i Dek i Jabusele...