Tudorovih 44, kako obezglaviti "petla"?

Video sam prošle nedelje u Sohu Tomasa Franka. Nasmejan i preplanulo u bašti restorana, neko će reći, spasio se bede.

Svakako da i Danac ima udeo u ovoj tragediji od Totenhema, ali je klub ovog proleća pobedio sebe. Naime, 44 dana Igora Tudora u severnom Londonu idu uz one čuvene epizode De Bura u Palasu, Alena Širera u Njukaslu i par manjih blamiranja po Vulvsima i Čarltonu (većina vas je mlada, da ne zamaram pričama oko logorske vatre).

Tokom mesec i po dana stolovanja Splićanina išla je redovno šala da je Entoni Šerić moćniji od Trampa. 

Ko?

Nekada je ovaj Australijanac iz Kambere koji je odigrao i nekih 15-tak mečeva za domovinu dedova bio ono što Amerikanci zovu journeyman, ili ti nomad.  Promenio je, ako se dobro sećam, solidan broj klubova. 

Sada je Šerić menadžer, verovatno uticajniji od Žorža Mendeša. Zezam se, ali pribavio je svom klijentu Tudoru gigove u Juventusu i PL i nikome nije jasno kako.

Doduše, priča se iza kulisa u Totenhemu da ih je dobro uvalio Fabio Paratići koji se vratio iz suspenzije jesenas, otišao kasnije u Fiorentinu. On je navodno predložio Tudora još ranije kada je insistirao da Frank bude sklonjen.  Sklon sam da poverujem, lik je zabio nož u leđa Maroti i klatno u Seriji A od Juventusa pokrenuo ka dominaciji Intera.

No, sva ta tumaranja su samo produžetak Totenhemove agonije koja traje. 

Jer, oni su već odavno to se nije promenilo ni odlaskom omraženog Livija već  samo biznis. Tu od fudbala nije ostalo ništa. Čućete i sadašnje čelnike Totenhema da u razgovoru sa ogorčenim navijačima navode brojeve, mašu grafikonima, više deluju kao kustosi onog prelepog stadiona na severu prestonice nego direktori kluba.

Totenhem ima sve, prihode (osmi su na svetu), mesto na kome možete sve, da gledate NFL, bokserske mečeve za titulu prvaka sveta, sjajne koncerte. da večerate za 1000 funti, i eventualno svarite i loš fudbal.

O Totenhemovoj mantri da treba igrati lepo na račun rezultata sam pisao naširoko, sada su otišli korak dalje. Nemaju rezultat, ali zato igraju baš užasno. I opet, da se vratim Franku, ma šta mislili on je ozbiljan trener. Samo nije za Totenhem. Jer, sedam godina je radio sa malim budžetom, odličnim skautingom, prethodno isprobanim "manibolom" gazde Brentforda Metjua Benama. Sve što je primenio u "Pčelama" ovaj bivši kladioničar je isprobao na Mitjitlandu. Izgleda da radi, mada formula nije univerzalna.

Upravo je Totehnem najgora moguća sredina da prenesete običaje sa zapada Londona. Jer, oni su suviše veliki da dovode igrače ispod cene, a opet suviše mali da budu prva ruka za one najbolje.

Totenhem je i pored odlične zarade ispao iz top šest po platama u PL, Livi je bio škrtica dostojna Molijera, ali ni naslednici nisu odmakli iz tog modela.

U stvari, uvek se na kraju vratimo na Kolina Farela u onom predivnom filmu "U Brižu" (neka ga je neznalica ovde prevela kao "Gangsteri na odmoru"), kada on definiše Hotspur dok objašnjava "kolegi" ubici suštinu čistilišta.

"To ti je kao Totenhem, nisu nešto, ali nisu ni baš sranje".

Dakle,razapet između ambicije, nemogućnosti da parira najvećima, a opet svestan da ne može da bude Brentford, ili Brajton, ili (šta znam, Palas recimo) klub ne pripada nijednoj poznatoj kategoriji u engleskom fudbalu.

I kada na sve to dovedete Tudora koji je izgleda neshvaćeni genije sa svojim taktičkim šemama koje možda rade u Udinama ili Veroni, desi se da budete na korak od nezamislivog ispadanja.

Ostaće hrvatski trener zapamćen i po onoj bednoj promeni klinca golmana Kinskog u Madridu, u prvom delu, ali i po tome što je kao nervozni zavisnik od "Football Managera" menjao igračima uloge u timu. U simulaciji isto tako brzo kao u stvarnosti dobijete otkaz, ako izmišljate sa Palinjom na mestu štopera, menjate Mikija Van der Vena na poluvremenu, ubijate ionako tim bez ikakve ideje otpisivanjem Ćavija Simonsa.

Jer, fudbal možda deluje komplikovano, Tudor ga je napravio nepodnošljivim gurajući novo vino u stare mehove i usput kriveći sve i svakoga osim sebe. Arogancija stoji dobro Murinju iz onog prvog dela blokbastera, kasnije je i sam "Ze" delovao kao ogorčeni portir iz Setubala. Hrvatski menadžer je učinio nemoguće, ostavlja "Pevce" u gorem stanju nego što ih je preuzeo. 

Sad mi pade na pamet jedna scena iz detinjstva. Hajduk je (u ono vreme dok su još bili Jugosloveni i zaklinjali se u Maršala i partiju) igrao tamo negde pre 40 godina na Poljudu u polufinalu KPK protiv Totenhema.

Pre meča je neki lokalni, jurodivi lik otkinuo petlu glavu na centru. Simbolično, ako Totenhem od jeseni budemo gledali u Čempionšipu, ovo je sličan ritual i opet ima veze sa Splitom...