Videlo se ko na dlanu - Zvezda nije kompletirala tim, vremena još uvek ima!

Nije prošlo ni pet prvenstvenih kola, a zvezdašku javnost zahvatila je ogromna euforija toliko svojstvena za nas. 

Da se ne lažemo, pet golova Fiorentini za 27 minuta, makar to bila prijateljska utakmica, nisu mogli da ne izazovu utisak da je Zvezda pod novim trenerom Barakom Baharom spremna da igra evropski fudbal na visokom nivou.

Počelo je i prvenstvo sjajno, pobedama sa po četiri gola razlike u proseku, i sve je izgledalo idilično do juče, kada je Voždovac "spustio na zemlju" crveno-bele, "ohladio glave" navijačima, a upravi kluba poslao jasnu poruku da tim još uvek nije formiran.

Jeste Zvezda letos dovela sedmoricu novih fudbalera, golmana Omrija Glazera, štopera Miloša Degeneka, veziste Edmunda Ada i Marka Stamenića, te trojicu ofanzivaca  Uroša Kabića, Pitera Olajinku i Žan-Filipa Krasoa, ali sastav srpskog šampiona nema dovoljan broj igrača različitog profila sa kojim bi mogao da se promeni tok utakmice.

Jeste, bio je Barak Bahar bez pomoći dva još uvek rovita  majstora Aleksandra Kataija i Mirka Ivanića protiv Voždovca, ali će sezona biti duga, a retko kada će Izraelac imati baš sve igrače na raspolaganju.

Zvezda protiv Voždovca na klupi, osim Kange, nije imala igrača koji bi mogao da promeni tok utakmice. Bahar je pokušao sa jedinim, ne baš ni klasičnim napadačem, još uvek omladincem Jovanom Mijatovićem da stigne do preokreta na "Krovu", dok druge opcije nije ni bilo.

Jesu iskusni štoperi crveno-belih juče podbacili, ali bi trebalo verovati u Dragovića, Degeneka i Mijailovića, brzo će oni "ohladiti" glave i vratiti samopuzdanje, a na klupi čekaju takođe prekaljeni štoperi Spajić i Milunović, a tu je i supertalentovani Stefan Leković.

Zvezdin problem trenuno leži u ofanzivnom delu terena. Kada rival u Super ligi povede odmah se povlači u "bunker", a tada superiornost u kombinatorici i brzini pada u vodu. Preostaju samo dve opcije, prva šutevi sa distance, a druga robusan napadač, takozvani "razbijač". To nije Piter Olajinka, a još manje Vladimir Lučić. Obojica se bolje snalaze na širokom prostoru i više su krila, nego li napadači, dok je Kraso tip centarfora, koji je svuda po terenu, a najmanje u protivničkih 16 metara.

U nedostatku klasične "devetke" ispucavali su se fudbaleri srpskog šampiona protiv "zmajeva", ali nikako nisu uspeli da pogode okvir gola. U tim trenucima verovatno je svima u klubu postalo jasno da do kraja prelaznog roka moraju po čistokrvnog golgetera koji će se snaći u gužvi i "iščupati" bodove, jer se na kraju samo oni pišu.

Dakle, odbrana će ponovo biti vrhunska, povratkom Kataija i Ivanića nema razloga za brigu ni na sredini terena, ali bez klasičnog napdača Zvezda će se mučiti, a tu lepa igra neće pomoći.