Više Čumića, a manje Baraja - Zbog čega ovakva Voša nije "evropska", a ni za top 3?!

Tri utakmice, tri poraza, uz ranu eliminaciju iz Evrope, nije nešto čemu su se nadali na "Karađorđu", kako navijači, tako i ljudi iz kluba koji gaje najveće moguće ambicije.

Voša, i pored svih pozitivnih stvari koje se dešavaju od prošlog leta, ne može da napravi taj iskorak i pobegne od svoje, izgleda, surove realnosti. Ako rezultat sa Crvenom zvezdom nije merilo jer je Radoslav Batak odmarao većinu igrača za duel sa APOEL-om, eliminacija iz Evrope, iako od skupljeg protivnika, vratilo je ono isto neraspoloženje u Novi Sad. Ovo i dalje nije ta Voša o kojoj svi sanjaju. Koji su razlozi za to?

Prelazni rok

Ako pogledamo Vošina poslovanja, očigledno je da finansije utiču na planove sportskog sektora. Uglavnom dolaze igrači koji su ostali bez ugovora, samim tim i bez obeštećenja kao što je upravo bio i poslednji u nizu - Lazar Rosić. Asmir Kajević dugo nije igrao, a uz to, ruku na srce ima i 33 godine i ne može da se očekuje od njega da bude pokretač ekipe. Odlaskom Mirka Topića, vezni red Voše je slabiji i jedino je Dejan Zukić pokazao da je dostojan te pozicije za tim koji ima najveće domete. Milosavljević deluje potrošeno i nema ga u igri. U napad je stigao Stefan Vukić, došao je i uzeo broj 9 od Nemanje Nikolića, povredio se, ali opet, navijači postavljaju pitanje - da li je to kalibar potreban za borbu za top 3 i trofej u Kupu Srbije, što je jedino preostalo? Andrija Radulović je bez dileme zanimljivo pojačanje, takođe je došao bez obeštećenja, ali uz procente Crvenoj zvezdi od naredne prodaje. Rosić i Crnomarković deluju kao potencijalno zanimljiv tandem, pošto je Traore po svemu sudeći prodat u Saudijsku Arabiju. Mora se i postaviti otvoreno pitanje o levom beku, jer, ostao je samo Antonijević, kapiten Đorđević više nije tu, i evropske utakmice tim je dočekao bez dovoljno kvalitetnog levog beka. Stefan Bukinac sigurno ima svetlu budućnost, ali u ovom dvomeču je bilo jasno da je prerano da bude bačen u vatru. Voša ima još vremena do kraja prelaznog roka, ali je veliko pitanje da li u pravoj meri može da se pojača i da li ima dovoljno novca za adekvatna pojačanja da tim ne izgleda kao - prosečan. Trenutna ocena prelaznog roka je 6/10, a morala bi da, za evropske i top 3 ambicije, bude barem "osmica". 

Izbor igrača 

Kada je Radoslav Batak saopštio početni sastav, mi koji smo bili na tribinama "Karađorđa", zapitali smo se - zašto štoper igra desnog beka, a desni bek igra levog, kada to ni na jednoj pripremnoj utakmici nije uigravano? Jeličić desno je bio igrač manje, a ako na to dodamo da je ispred njega bio totalno pogubljeni Iv Baraj, Vošina desna strana nije postojala. Lazarević doduše ume da se snađe i levo, igrao je na kontra strani u finišu prošle sezone, ali je svakako znatno opasniji na svojoj jačoj nozi. Mnogi je, ipak, veći problem i pitanje - ZAŠTO JE IV BARAJ IGRAO NA TERENU DO 76. MINUTA?! Doslovno, Senegalac je bio, ne najgori igrač sinoć, nego je ono bilo najgore izdanje jednog igrača Vojvodine možda u celoj 2023. godini. I to je mišljenje najveće većine navijača i simpatizera Vojvodine. To su potvrdile salve zvižduka za njega kada je izlazio. Zna ipak i publika nekada da prepozna i da bude u pravu. Baraj je u svakom kontaktu sa loptom birao ili - ziheraški ili nelogičan potez i svaki je bio pogrešan. Pas napamet tamo negde gde bi trebalo da bude napadač, propuštanje lopte kroz noge desnom beku, koji to nije i ne oseti da treba i sme da pređe pola, centaršutevi "u njive", pasovi unazad i samo jedna dobra povratna lopta uz barem desetak izgubljenih, bio je učinak stranca koji je doveden da bi pravio razliku. Istina, možda su povrede uticale na odluke Radoslava Bataka pri izboru igrača, ali, da li Radulović nije imao snage da igra kao i Malbašić od 62. minuta? Da li Malbašić nije mogao da zameni baš Baraja, jer iako je i Vukič bio neprimetan, manje se isticao od Senegalca. Na jednoj evropskoj utakmici, u kojoj pred svojim navijačima možeš da dođeš do istorijskog rezultata, ne smeš da dozvoliš da igraš sa dvojicom igrača manje do 70 i nekog minuta i sačekaš da primiš drugi gol i kreneš u neki neočekivani juriš i očekuješ da ekipa igra na duge lopte, a tamo treba da skaču Malbašić, Ivanović, Čumić... 

Da li je Batak taj? 

Ako nije bio Milan Rastavac sa onakvim rezultatima i igrom, da li je Batak pokazao da je bolje rešenje? Voša se "domogla" petog mesta, što je nažalost bila njena realnost posle lošeg starta prolećnog dela sezone. Ipak, samo pobede nad Čukaričkim i nikad lošijim Partizanom u susretima sa top 4 ekipe, nije dovoljna za ambicije "evropske Vojvodine". Batak je bio na prvom pravom testu u dvomeču sa Kipranima, a iako on kaže da je Vojvodina bila bolji tim, mnogi se nisu složili da su "gledali istu utakmicu kao i on". 

"Nažalost, isti rezultat kao i u prvoj utakmici. Od početka smo napadali, imali smo incijativu, imali smo šanse, posebno u prvom poluvremenu. Onda smo opet primili jeftin gol u prvom poluvremenu, u trenutku kada imamo pet igrača iza lopte, a oni jednog i taj jedan povratni pas je bio dovoljan da primimo gol iz jedine njihove šanse u prvom delu. APOEL ima više iskustva, ali nismo poklekli, izjeznačali smo i opet stvarali šanse. Imali smo više organizovanih napada, ali njihov golman je imao čak četiri krucijalne odbrane.  U prvom poluvremenu smo 10 puta ušli u opasnu zonu, a oni su ušli jednom i postigli su gol. Ipak, sve to kada se sabere, sve je išlo u smeru da smo mi dali maksimum, ali greške su sastvani deo i one određuju kvalitet igrača. U drugom poluvremenu u toj jednoj situaciji nismo zaustavili napad na vreme, sudija umesto ranije da svira igru rukom, svirao je u daljoj akciji penal. Osim te dve situacije kada smo primili golove, nemam šta da zamerim igračima. Stvarali smo šanse i borili smo se, ali smo nažalost primili jeftine golove i to nas je koštalo eliminacije. Moram i da napomenem da njihov jedan igrač ima evropskih utakmica kao ceo naš tim i to je to iskustvo koje nama nedostaje", rekao je Batak posle utakmice.

Na konferenciji za medije je više puta ponovio da je Voša bila bolja, da je imala više organizovanih napada i da je njihov golman imao četiri odbrane. Statistički gledano, možda je i bilo tako, ali isto tako, samo jedan opasan šut Zukića za čitavo drugo poluvreme, kada juriš gol za 2:1 i produžetke, ne može da zadovolji trenera posle utakmice. 

Šta je svetlo na kraju tunela? 

Da ipak, nije baš sve tako crno može, a i mora da potvrdi ova sezona. Ako je prošla bila "nulta", kako je govorio i predsednik Dragoljub Zbiljić, onda ova mora da bude prva dobra. Osnovano je Sportsko društvo Vojvodina koje će ujediniti lokal patriotizmom i ljubav prema belo-crvenoj boji i sa zajedničkim ciljem da Voša bude bolja i organizovanija. Klub, bez dileme, raste, "Karađorđe" će, ako ništa, biti "umiveniji" i bolji nego što je trenutno, mada, treba i preživeti činjenicu da će od 1. oktobra "stara dama" biti gost i kao domaćin, na "TSC" areni. Voša, ako je nešto dobro u ranom ispadanju iz Evrope, može i mora da bude odmorna za svaku prvenstvenu utakmicu i da je igra kao da je finale. TSC i Čuku sigurno čeka jesen u Evropi, a igra na dva fronta i zasigurno umor i tempo na koji srpski klubovi nisu navikli, može da bude samo Vošin plus. Voša mora da odigra što bolju jesen u Super ligi, počevši već od derbija sa Partizanom u nedelju. U slučaju četvrtog poraza na četiri utakmice, atmosfera na "Karađorđu" neće biti ništa lošija, jer je posle APOEL-a već dovoljno negativna. Voša, baš zato, to može da iskoristi. Trenutno očekivanja nisu velika, možda je zbog toga pritisak i manji, baš kao što će biti i umor igrača bez nastupa u Evropi. 

Da ovakva Voša bude ponovo dostojna borbe za top 3, preostala pojačanja, do kraja prelaznog roka, baš moraju da prave razliku sa etiketom stalnog startera, kao što je recimo, od prvog dana, Nikola Čumić, najbolje pojačanje u eri nove uprave na čelu sa Dragoljubom Zbiljićem... 

Voši su, metaforički, potrebni Čumići, a ne "Barajevi", što zbog igara, što zbog odnosa i svesti o dresu koji nose. Baš zato i nije sve tako crno, sezona je tek počela, prelazni rok i dalje traje. Na potezu je Vojvodina. Nadamo se, da će povući najbolje.