Zvezda - Bolji je "underdog efekat" od busanja u grudi

Vreme je za sumiranje utisaka. 

Crvena zvezda je završila sezonu Evrolige, a ono što smo kao redakcija uglavnom složni (osim mene) jeste da je u pitanju veliki neuspeh.

Jeste, ali samo ako pogledamo očekivanja, koja su, po mom skromnom mišljenju, prevelika, bez obzira na povećanje budžeta (kao da drugi ne povećavaju svoj budžet iz godine u godinu). Pa, Zvezda je bolja u Evroligi od Efesa koji je potrošio mnogo više, umalo nije bila bolja od Panatinaikosa koji troši ubedljivo najviše. Nijanse su odlučivale na kraju, pad forme, povrede koje, recimo i to, Valensija, Žalgiris, Hapoel, nisu imali u velikoj meri.  Jeste neuspeh i ako pogledamo činjenicu da nije mnogo srpskih igrača igralo u srpskim klubovima i da naša košarka nije mnogo profitirala. 

Zvezda je, ruku na srce, imala fantastične periode ove sezone u Evroligi, hajde i da se setimo pobede nad Monakom kod kuće posle koje je Saša Obradović rekao:

"Ako nastavimo ovako, odosmo mi da budemo prvaci Evrope", rekao je Saša Obradović kroz smeh, a potom je dodao ozbiljnijim tonom:

"Lično imam velika očekivanja, znam šta imam što se tiče talenta, čuda su moguća." 

Posle te izjave Zvezda je imala skor 3-8. 

Hajde da podsetim i na izjavu predsednika Željka Drčelića na novogodišnjem koktelu i to nakon rezultatske stabilizacije u Evroligi. 

"To sam rekao na početku. Zadovoljan sam ako budemo među osam ekipa, a da onda idemo na F4. Promenio sam mišljenje od tada, ekipa raste i biću zadovoljan samo plasmanom na F4", rekao je Drčelić. 

Nakon toga, porazi od pomenutih Valensije i Žalgirisa i ukupno -49 koš razlike u ta dva meča. 

U odbranu ljudi iz Crvene zvezde, mnogi od nas bi slično reagovali, ako ne rekli, onda mislili. Jer, zaista je Zvezda izgledala fantastično protiv tog Monaka u Beogradu sa sedam-osam igrača, ali moramo da naučimo i lekciju iz psihologije. 

Autsajderi su uvek motivisaniji, pitajte Partizan u derbijima. Taj "underdog efekat", kako ga nazivaju u psihologiji, jeste želja da dokažete drugima da greše, ljudi daju više kada su potcenjeni, nauka je to odavno dokazala. U košarci je to dokazivao možda i najbolje od svih Dule Vujošević ubrizgavši u mozak svojim igračima da su gori od drugih i da moraju više da treniraju.  

Našao sam i jednu naučnu studiju iz 1978. godine Edvarda Neda Džonsa, čuvenog američkog psihologa. Šta je smislio?

Jednoj grupi studenata je dao rešive, drugoj nerešive zadatke. Svi su na kraju dobili "uspeh". Nakon toga, morali su da biraju između dve supstance, jedna je poboljšavala performans za rešavanje zadataka, druga je smanjivala, rečeno im je da je sve bezbedno. Oni koji su dobili nerešive zadatke, su zapravo bili cilj istraživanja, i oni su uglavnom uzimali supstance koje smanjuju performans, verovali ili ne. 

Zašto?

Nisu sigurni u sebe, žele i da zaštite svoju sliku o sebi. 

Jer, kada vam kažu, čak i u šali, da ste bolji od drugog, najbolji, za Fajnal for, za osvajanje Evrolige, kada rasturite Monako sa 5 igrača manje, onda možete vrlo lako steći pogrešnu sliku o sebi jer možda je bilo i do tog Monaka. Kada vam kažu da ste najbolji plejmejker Evrolige, da ste odigrali fantastičnu utakmicu (da, podsećam na jednu utakmicu Mekintajera i izjavu Saše Obradovića), obično usledi pad posle toga. 

Ako uspeh nije zasnovan na stvarnoj sposobnosti, onda se dese porazi, a kada se desi prvi poraz od autsajdera, počinješ da sumnjaš u sebe i ulaziš u začarani evroligaški krug koji se završio jučerašnjim porazom od Barselone.