Zvezdi je potreban iskorak

Da, jeste šeta se Crvena zvezda kroz srpski fudbal već osam godina, osvaja titule i kupove.

Ako se ne dogodi osmo svetsko čudo Zvezda će i po deveti put uzastopno postati prvak države u kojoj "nema sa kim da igra", ali niko neće biti euforičan i ako (kada) kapiten Mirko Ivanić podigne šampionski pehar.

Zvezdašima je to kao šetnja parkom, pogotovo kada je rival "obezglavljeni" Partizan. Potrebno je učiniti iskorak u Evropi.

A statistika je neumoljiva za velikana iz Ljutice Bogdana i ona u Evropi uopšte nije loša, ali je previše ista. Neko će reći najteže je u sportu ponavljati se, ali je Zvezda od svog velikog povratka u Ligu Evrope leta 2017. godine uvek bila dobra, vrlo dobra, ali nikada impresivna, izvanredna, savršena.

Za početak mora se istaći da su crveno-beli devet sezona uzastopno uspeli da se plasiraju u Ligu šampiona ili Ligu Evrope. Najjače evropsko takmičenje igrali su četiri,a Ligu Evrope pet puta i zakonitosti su ista.

Kada god je šampion Srbije uspeo da se plasira u Ligu šampiona nije mogao da prođe dalje od grupnog/ligaškog dela. Na drugoj strani, u Ligi Evrope jednom je omanuo i nije prošao grupu u sezoni 2022/23, dok je najdalje stigao do osmine finala u sezoni pre toga sa Dejanom Stankovićem na klupi. U ostala tri pokušaja Zvezda je prolazila grupu/ligu i ispadala u prvoj eliminacionoj fazi, od CSKA iz Moskve, Milana i sinoć Lila.

Pošto je Zvezda otišla daleko iznad Partizana nema svrhe porediti je sa komšijama. Već sa evropskim timovima sličnog ranga.

Svima je prvo verovatno na pamet pao norveški Bode Glimt kojeg su crveno-beli elminisali u kvalifikacijama za Ligu šampiona, a onda taj isti Bode najpre stigao do polufinala Lige Evrope, a sada je u osmini finala Lige šampiona, što je za našeg predstavnika još uvek "misaona imenica" u ovom veku.

Kad smo već kod Bodea treba istaći da je i azerbejdžanski Karabag ove sezone prošao u nokaut fazu Lige šampiona. Poduhvat kakav na "Marakani" još uvek čekaju.

Uvek je zanimljivo pogledati i u komšijsko dvorište, a tu je neprikosnoven Dinamo. Ispali su i "modri" iz Lige Evrope sinoć, ali je u sezoni 2020/2021. "probio granicu", izbacio Totenhem i igrao u četvrtfinalu Lige Evrope.

Treba istaći i grčki Olimpijakos Zvezdin "bratski" klub. Crveno-beli iz Pireja su prošle sezone osvojili trofej u Ligi konferencija, a ove igrali nokaut fazu Lige šampiona, gde ih je izbacio Bajer Leverkuzen.

Zvezdi je potrebna jedna takva evropska sezona u kojoj će nadmašiti sebe i "pokidati lance". A za to su verovatno potrebne dve stvari.

Prvo, pogoditi sa najskupljim pojačanjima, što obično nije slučaj u Ljutice Bogdana, a poslednji primer za to je Šavi Babika koji je došao za 5.000.00 evra da napravi razliku po krilu, ali ga je teška povreda u tome omela, mada je i pre toga svima bilo jasno da su to bile "bačene" pare.

Drugo, ne prodati ključne igrače ili barem prodati što manje njih. Zvezdu su letos napustili najbolji strelac Šerif Endiaje i dvojica najtalentovanijih igrača štoper Veljko Milosavljević i ofanzivni vezni Andrija Maksimović. Da je barem jedan od njih ostao verovatno bi ekipa trenera Dejana Stankovića imala veće šanse za "evropsku bajku".

Nesporno je da Zvezda ima kvalitet, o čemu smo već pisali posle derbija i da se u klubu dobro radi, ali dobro više nije dovoljno. Došlo je vreme da se pređe na odlično. Možda je i ovaj zaključak najveća pohvala, ali i teret za čelne ljude na "Marakani".