Bajern Minhen - Od sredine tabele druge lige do jednog od najboljih klubova u Evropi, sve zahvaljujući navijačima!

Za minhenski Bajern će sezona 2020/21 biti jako bitna, biće to njihova 10. sezona u Bundesligi, 10. u kojoj svojim domom zovu "Audi Dom" dvoranu.

Do pre 10 godina, košarkaški klub Bajern Minhen je igrao drugu ligu nemačke, u maju 2010. godine bili su na osmom mestu Pro A lige (16 timova) sa učinkom od 14 pobeda i 16 poraza.

Igrali su svoje mečeve pred oko 500 gledalaca, kako 55-godišnji navijač ovog kluba Tomas Henkel kaže, pred 500 košarkaških fanatika.

Pomenuti Henkel je bio jedan od retkih koji su tada imali sezonsku kartu za utakmice KK Bajern.

Utakmicama u gradskoj hali u Sabener ulici prisustvovao je često i počasni potpredsednik kluba Bernd Rauh, koji je za odgovornost imao razvijanje ostalih sportova od 2002. do 2012. godine, kada je bio drugi zamenik predsednika Bajerna.

Upravo on je pokrenuo inicijativu za stvaranje moćnog košarkaškog kluba, koji ima iza sebe 50 godina tradicije, titule iz 1954. i 1955. godine i kup iz 1968. godine, ali je u tom trenutku praktično dotakao dno.

Ipak, imao je težak zadatak ispred sebe, morao je najpre Ulija Henesa da uveri u potencijal projekta koji je isplanirao.

Dobio je jasan odgovor, Henes je zahtevao da odgovor na pitanje o jačanju košarkaške sekcije Bajerna daju članovi kluba.

I tako je i bilo.

Foto: Epa/Philipp Guelland

U to vreme je klub brojao oko 160 hiljada članova i jasno je zašto je Henes hteo da oni donesu sud.

Sastavljena je anketa sa pet ključnih pitanja, dva su se ipak izdvajala.

Da li podržavaju stvaranje vrhunskog košarkaškog tima u Minhenu i da li se slažu da fudbalski klub finansijski treba da podrži stvaranje istog?

Dobili su 23 hiljade odgovora, tačnije 23 hiljade popunjenih anketa.

Pažljivo su ih analizirali, da bi došli do zaključka da je 75% članova, koji su popunili anketu i poslali je na adresu kluba, za stvaranje vrhunskog košarkaškog tima u Minhenu.

OVDE možete da pogledate i kako je izgledala ta anketa, a do navijača je stigla putem Bajernovog magazina, koji je bio podeljen navijačima prvog maja 2010. godine, na utakmice protiv Bohuma na "Alijanc Areni".

Henes je bio iznenađen rezultatima, ali je održao svoju reč i krenulo je ekspresno stvaranje moćnog kluba i u košarci.

Odmah su pridobili Dirka Bauermana, tadašnjeg selektora Nemačke i najuspešnijeg nemačkog trenera svih vremena.

Klub su potom pojačali reprezentativci Štefen Haman i Demond Grin, kao i igrači sa velikim iskustvom iz Bundeslige poput Darijusa Hola, Artura Kolodžijeskog i srpskog internacionalca Aleksandra Nađfeija.

Dvorana u kojoj su dotad igrali postala je premala, pa su se preselili u halu koja je bila predviđena za hokej na ledu, ali koja je mogla da primi 3500 gledalaca.

Foto: EPA-EFE/PHILIPP GUELLAND

Morali su da reše problem i temperature u hali, pa su napravili osam rupa na krovu kako bi u dvoranu ulazio topao vazduh tvrdi Bernd Rauh.

Klub je odmah počeo da beleži sjajne rezultate, sedam kola pre kraja prve sezone od kada su uvedene promene obezbeđen je bio plasman u elitni rang.

Titula šampiona Nemačke stigla je 2014. godine, ekipu je sa klupe predvodio Svetislav Pešić, njegov sin Marko bio je sportski direktor kluba u to vreme, sada je izvršni direktor KK Bajern Minhen.

Bila je to prva titula posle 59 godina i svima je bilo jasno da se u Minhenu mogu očekivati velike stvari.

Utabana je staza za stvaranje dominacije u nemačkoj košarci, klub je potpuno stao na noge, stekao je i finansijsku nezavisnost od fudbalskog kluba.

Košarkaški klub sada svoje utakmice igra u "Audi Domu", dvorani koja može da primi 6700 navijača, a za par godina će se presliti u "SAP Garden", velelepnu dvoranu koja je u izgradnji i koja bi do 2022. godine trebalo da bude završena.

Minhenski Bajern je danas jedan od najboljih timova u Evropi, redovan Evroligaš sa licencom, a moramo dodati i da su važnu ulogu u prethodnih 10 godina u klubu odigrali i Srbi, počevši od Nađfeija, preko Marka i Svetislava Pešića, pa do Aleksandra Đorđevića i srpskih reprezentativaca Milana Mačvana, Vladimira Lučića, Stefana Jovića, Nemanje Dangubića, Vasilija Micića, Borisa Savovića, Vladimira Štimca i Duška Savanovića.