Buka iz tišine

Postoje pobede koje se planiraju i one koje se dogode. Crvena zvezda je u Monte Karlu došla do ove druge vrste. Ne zato što je sve funkcionisalo, niti zato što su problemi nestali preko noći, već zato što se u trenutku kada je delovalo da sistem puca, pojavio igrač koji nije trebalo da bude u prvom planu.

Pred duel sa Monakom, u periodu u kojem je Zvezda delovala defanzivno dezorijentisano, crveno-belima se nisu davale velike šanse. Kvota na pobedu domaćina govorila je dovoljno – oko 1,25. Razlog je bio očigledan: u poslednjih mesec-dva odbrana je gotovo prestala da postoji, timska komunikacija bila je isprekidana, a protivnici su rutinski ubacivali 90, pa i blizu 100 poena. Gostovanje ekipi sa individualnim kvalitetom kakav ima Monako delovalo je kao pogrešan trenutak.

Zvezdi je, dakle, trebalo nešto nalik čudu.

A ono se pojavilo tiho - u liku Ebuke Izundua.

Uoči meča, fokus medija i verovatno skautinga Monaka bio je usmeren ka drugim imenima iz Zvezdinog reketa. Donatas Motiejunas zbog povratka u Monte Karlo posle ne baš prijatnog rastanka sa klubom i trenerom Spanulisom, i Džoel Bolomboj, koji se tek nedavno vratio na teren posle devetomesečne pauze. Izundu je, kao i mnogo puta ranije u karijeri, ostao ispod radara.

I upravo je odatle napravio najveći udarac.

U dvorani „Gaston Medesin“ odigrao je meč sezone, a po nivou takmičenja gotovo sigurno i meč karijere. Za nešto više od 21 minuta na parketu upisao je 22 poena (9/11 iz igre, 4/4 slobodna bacanja), 12 skokova, od čega čak sedam u napadu, uz po jednu asistenciju i ukradenu loptu - za indeks korisnosti 36. Bio je najzaslužniji igrač u pobedi Crvene zvezde posle produžetka. I sve ovo je izgledalo kao "upgrade" partije koju je početkom sezone pružio u pobedi nad Makabijem u Pioniru (posebno u četvrtoj četvrtini) za konačanu statističku liniju od 16 poena i 8 skokova.

Ali ta partija ne može da se svede na statistiku.

Izundu je Zvezdi dao ono što joj je u ovom periodu najviše falilo - kontrolu prostora i ritma u reketu. Njegova energija nije bila jednokratni nalet, već konstantan pritisak. Skokovi u napadu lomili su momentum Monaka, pretvarali dobre defanzivne posede domaćina u frustraciju i produžavali napade Zvezde u momentima kada je meč za ekipu Saše Obradovića klizio ka još jednom bolnom porazu.

Nije jurio blokade, ali je menjao odluke. Nije tražio loptu, ali je uvek bio na pravom mestu. Kao roler u pik en rolu, kao završna opcija posle rotacija, ili kao igrač koji iz "ničijih“ lopti donosi poene. Izundu nije igrao da bi bio primećen - igrao je da bi utakmica ostala "u životu".

U timu koji se mučio sa timskom odbranom i jasnom strukturom, on je donosio lokalnu stabilnost. Nije rešio sve probleme Crvene zvezde, ali je rešio one ključne, u momentima kada se utakmica lomila. A to je često dovoljno.

Kada je letos stigao na Mali Kalemegdan, deo javnosti bio je skeptičan. Pre svega zbog nedostatka iskustva na evroligaškom nivou. Ipak, klađenje crveno-belih na Izundua ispostavilo se kao i više nego promišljen potez. Još tokom leta, u razgovoru o njegovom dolasku, Nenad Stefanović mi ga je opisao rečima koje danas zvuče proročki:

"To je čovek i karakter sa kojim bih išao u rat. Kada su košarkaški kvaliteti u pitanju, to je sjajan atleta sa dobrim trčanjem, brzinom i direktnom igrom ka košu, gde je uprosto svoje završnice ispod obruča. Ima brz izbačaj i poludistanca mu je solidna pretnja. Generalno, sve male stvari radi dobro i nimalo nije rob statistike - uvek radi za ekipu.“

Upravo takav je bio i u Monte Karlu.

Zanimljivo je i da, gledajući njegovu dosadašnju karijeru (koledž + Evropa) Izundu nikada nije bio ovako efikasan i dominantan za ovako kratko vreme na terenu. Njegovi dosadašnji poenterski maksimumi iznosili su 23 poena, i to u sledećim mečevima:

• za Galatasaraj protiv Mersina u Turskoj ligi (22. mart 2025)
• za FMP protiv Crvene zvezde u ABA ligi (11. april 2022)
• za Galatasaraj protiv Burse u Turskoj ligi (12. april 2025)

Najveći indeks u karijeri ostvario je još 2018. godine na koledžu, u dresu Majamija – indeks korisnosti 47 (22 poena, 19 skokova, tri asistencije i tri ukradene lopte protiv Ostina).

Ipak, nijedan od tih mečeva nije imao težinu i kontekst kakav je imao ovaj u Monte Karlu.

Izundu nikada nije bio igrač oko kog se gradi napad. On je igrač oko kog se smiruje igra. Radnik, atleta, igrač koji opstaje bez reflektora i bez statusa, ali koji u trenucima krize zna da preuzme odgovornost koju mu niko formalno nije dodelio. Takvi igrači retko pune naslovne strane, ali često odlučuju utakmice.

U trenutku kada je Crvena zvezda tražila energiju, balans i makar privid defanzivne sigurnosti, Ebuka Izundu je iz tišine napravio - buku. I pokazao da Evroliga, s vremena na vreme, nagradi upravo one koji rade "male stvari“ najbolje.

Dodatni kontekst njegovoj partiji daje i činjenica da je Izundu u ovom periodu suočen sa ozbiljnom porodičnom situacijom. Bez javnih istupa i bez potrebe za pažnjom, izašao je na teren i odigrao utakmicu koja je promenila tok večeri u Monte Karlu.

Možda će već sledeći mečevi doneti drugačiju ulogu, manju minutažu i tišu statistiku. Ali Monte Karlo ostaje kao podsetnik: ponekad se pobede ne rađaju iz plana, već iz karaktera. A karakter, u ovom slučaju, imao je ime koje se do sada retko izgovaralo naglas.