Čudna šuma je to!

Volimo mi da kažemo da smo zemlja košarke, ali ipak se malo više “ložimo” na fudbal. Pamtimo Saletovu trojku Hrvatima, ali se svi mnogo bolje sećaju Mijatovićeve prečke. Znamo da je Partizan bio prvak Evrope u košarci, ali mnogo češće pričamo o Zvezdinom Bariju. I to je normalno ipak je fudbal najvažnija sporedna stvar na svetu. Ipak ima jedna mala zemlja koja prkosi ovoj krilatici i čvrsto se drži kao prava košarkaška zemlja.

Naravno pričamo o Litvaniji, zemlju koja je toliko bila košarkaški moćna kroz svoju istoriju da je jedan ceo SSSR držala u vrhu svetske košarke jako dugo sa manje od tri miliona stanovnika. Zemlja koja nam je iznedrila košarkaške veličine poput Sabonisa, Šiškauskasa, Jasikivičijusa, Karnišovasa i mnoge druge, uvela novitete u igri, poput šutiranja za tri poena iz svih poziciji u bilo kojoj sekundi napada. Osnovni stub svega toga jeste košarkaški klub Žalgiris, koji zajedno sa svojim pristalicama čini Zelenu Šumu.

Ne postoji bolja prilika za priču o ovom fenomenu nego pred zaostali duel sa Crvenom zvezdom koji je odložen usled korone. Često smo ogorčeni na vrh Evrolige koji dele A licence isključivo po platežnoj moći, ali izgleda da je Žalgiris izuzetak koji potvrđuje to pravilo. Da je ekipa iz Litvanija potpuno zaslužila licencu dovoljno je proći kroz njenu istoriju. Naravno kao i svaka ekipa iz Istočnog bloka, imala je svoje uspone i padove, ali je svakako na svoj najsvetliji momenat desio se 1999. kada su postali prvaci Evrope i to kao potpuni autsajderi, predvođeni američkim dvojcem Edni Tajs i Entoni Bovi. Bila je to jedna čudna sezona u kojoj su se zbog NBA lok-auta mnogi NBA igrači na kratko vratili u Evropu. Baš protiv Žalgirisa je Divac debitovao za Zvezdu u svom izuzetno kratkom povratku u evropsku košarku.

Na fajnl-for u Minhenu, Zeleni su došli kao totalni autsajderi. U društvu Kindera kloji su predvodili Danilović, Nestorović i Rigodo, zatim Fortitudo sa Karltonom Majersom i Markom Jarićem i grčkim Olimpijakosom sa ex-Yu osnovom koj su činili Tarlać, Komazec i bivši trener crveno-belih Tomić, niko nije davao puno šanse Litvancima. U polufinalu pobedili su crveno-bele iz Pireja dosta rutinski uz 19 poena MVP-a turnira, omalenog Ednija Tajsa. Grcima nije pomogla ni sjajna partija budućeg NBA igrača Dragana Tarlaća. U finalu su unapred bili prežaljeni jer je na suprotnoj strani bila mašinerija koja je pobedila u finalu pre finala, italijaski Kinder. Rigodo je palio mrežicu, ubacivši 28 poena u finalu, Nestorović je skupio 12 skokova i dominirao ispod oba koša, ali to ipak nije bilo dovoljno jer je Žalgiris već na poluvremenu imao 15 poena prednosti i praktično rešio meč u svoju korist.

Kao i sve na Istoku Evrope, nakon najvećeg uspeha, sledi slobodan pad. Tako se isto desili Žalgirisu koji je čak u jednom periodu uspeo da izgubi primat u litvanskoj košarci od strane Lijetuvos Ritasa. Čak i kada su uspevali da uspostave dominaciju u svom dvorištu u Evropi su bili džak za udaranje. Dovođenje stranaca sumljivog kvaliteta stvoren je Žalgiris o kom se uvek govorilo kao o nečemu što je divna uspomena i ništa više od toga.

Ipak povratkom Jasikivičijusa ovog puta kao trenera ekipe stvoren je Žalgiris koji je uspeo da dohvati F4 u Beogradu i umeša se u borbu za sam vrh Evrope. Da naspram njih nije bio rumeni dečak iz Slovenije možda bi smo sada pričali i o dvostrukom osvajaču Evrolige. Šaras je utabao put i sada njime gazi osporavani Martin Šiler, a ekipa je opet spremna za borbu za Top 8 i mućenje vode pretendentima na sam vrh. Gro ekipe čine sada već provereni Litvanci poput Milaknisa, Lekavičijusa i posebno Grigonisa, dok su dopunjeni stranim legionarima poput Lovernja i Rubita. Pred Zvezdom je izuzetno težak zadatak jer je očekuje jako puno pik ‘n’ rola i veliki broj šuteva sa spoljnjih pozicija, a na sve to i jako velika želja Žalgirisa da se i ove godine dokopaju Top 8.