Da li je vreme za trijumf u Pireju posle 22 i po godine?

Čak trinaest pobeda u poslednjih 17 evroligaških utakmica ostvarila je ekipa Partizana, i može se reći da je u tom periodu uz Olimpijakos u najboljoj formi. Crno-beli će u petak od 20.15h gostovati u Pireju, gde će odmeriti snage baš sa Olimpijakosom, a to će ujedno biti susret ekipa koje imaju najbolju koš-razliku u Evroligi, što je posle pobede nad Baskonijom u prošlom kolu ponosno istakao i trener Partizana Željko Obradović.

Pomenutu seriju odličnih rezultata Partizan je ostvario posle prilično lošeg starta sezone i samo dve ostvarene pobede u prvih deset kola. Zato je od tada u gotovo svaku utakmicu ulazio pod velikim psihološkim pritiskom, kako bi ostao u trci za plasman u nokaut fazu takmičenja. Sada, posle 27 odigranih kola situacija je mnogo povoljnija, Partizan ima učinak 15-12 na osmom mestu na tabeli, ušao je u plej-in zonu i došao u priliku da do kraja ligaškog dela takmičenja uđe i među šest najboljih, što bi značilo direktan plasman u plej-of.

Da bi se to ostvarilo, potrebno je održati visok nivo forme, moraće Partizan još da pobeđuje u preostalih sedam kola, ali jasno je da će u narednom kolu prvoplasirani Olimpijakos imati ulogu favorita pred svojim navijačima protiv crno-belih. S obzirom na to, Partizan će posle dužeg perioda moći bar malo psihički rasterećenije da uđe u jednu evroligašku utakmicu, što ne znači da ne može da ugrozi lidera na tabeli.

Uostalom, crno-beli su u novembru u Beogradskoj areni savladali Olimpijakos sa 78:70, što je bio jedan od svega sedam poraza koliko je moćni tim iz Pireja pretrpeo od početka tekuće sezone. Sjajni plejmejker Karlik Džons je i u tom meču vodio Partizan do pobede do koje su crno-beli stigli posle lošeg starta utakmice. Kako je meč odmicao, Obradovićev tim je izgledao sve bolje na terenu, uz Džonsa je važnu ulogu odigrao i Ife Lundberg, pa je Partizan u finišu uspeo da slomi otpor velikog rivala, iako je u većem delu meča bio u rezultatskom zaostatku. Doduše, Partizanu je tada bio olakšan posao izostankom najboljeg igrača Olimpijakosa Saše Vezenkova, koji je u ovom trenutku statistički najbolji u Evroligi, sa najvećim indeksom korisnosti (24.6 po utakmici). 

Sada će on biti na raspolaganju treneru Barcokasu, baš kao i izvanredni Furnije, gorostasni Fal, naš Milutinov...

Dovoljno razloga da Olimpijakos u ovom meču ima ulogu favorita, u odličnoj je formi što se tiče Evrolige, ali je poput Partizana nedavno doživeo poraz u finalu nacionalnog kupa, od svog najvećeg rivala. Panatinaikos je to finale dobio sa 79:75 sredinom februara, u utakmici u kojoj je Huančo Ernangomez skakački dominirao sa čak 17 uhvaćenih lopti i neutralisao učinak Vezenkova koji je i tada bio najefikasniji u Olimpijakosu. Statistika kaže da je Partizan po broju skokova među najslabijima u Evroligi, iza su samo Armani i Virtus, ali nezavisno od toga biće vrlo teško parirati sjajnoj centarskoj liniji Olimpijakosa.

Zato će uz čvrstu odbranu svih 40 minuta biti neophodno da i bekovi budu šuterski raspoloženi, a tu pre svih mislimo na Sterlinga Brauna, koji je uz Karlika Džonsa jedan od lidera ekipe Partizana ove sezone. Džons je posle tog novembarskog trijumfa nad grčkim velikanom poručio da ga samopouzdanje nikada ne napušta, da oseća da mu saigrači veruju i da svaki šut doživljava kao šut za pobedu. Ako se i u Pireju bude tako osećao, crno-beli će imati čemu da se nadaju.

Dobra vest za Partizan je da se ekipa polako kompletira, čeka se još Nilikina, mada je pod znakom pitanja i Bonga koji je propustio prošlonedeljne utakmice protiv Baskonije i Krke. Važno je da i kapiten Marinković posle duže pautze zbog povrede polako ulazi u prepoznatljivu frmu, što je pokazao i u prošlom kolu protiv Baskonije, kada je i pogađao važne šuteve, ali je odradio veliki posao i u odbrani kada se utakmica ''lomila''.

Ako posmatramo tradiciju, grčki tim od 2000. godine i izlaska Evrolige iz okrilja FIBA vodi protiv Partizana sa 8:6 u pobedama, a crno-bele i dalje boli rana sa fajnal-fora iz Pariza 2010. godine kada su izgubili dobijen meč vredan finala Evrolige. Bitan podatak je i da crno-beli na pobedu u Pireju čekaju još od oktobra 2002. godine. Tada su slavili sa 80:78, uz izvanrednu partiju Miloša Vujanića sa 25 poena, a možda i najbolju utakmicu u karijeri odigrao je centar Đuro Ostojić koji je tada uz 18 poena imao i 10 skokova. Jedan tako raspoložen bekovsko-centarski tandem je i sada neophodan Partizanu za trijumf u Pireju posle više od 22 godine.