Gde bi Partizan danas bio da se Karlik nije povredio?

Ukupno deset pobeda i dvadeset poraza ostvario je Partizan u 30 odigranih utakmica u Evroligi od početka ove sezone. Od tih 10-20, Partizan ima skor 4-3 sa Karlikom Džonsom u timu (3-2 pre nego što se povredio i 1-1 posle njegovog povratka na teren). Bez Karlika, učinak u preostalim utakmicama je 6-17.

U najkraćem, to je najupečatljivija ilustracija koliko je izvanredni plejmejker nedostajao Partizanu u periodu velikih turbulencija kroz koje je ovaj klub prošao od kraja oktobra, kada je Karlik Džons doživeo tešku povredu stopala na utakmici protiv FMP-a i zbog čega je morao na četvoromesečnu pauzu. Zbog toga je opravdano postaviti i pitanje gde bi Partizan danas bio na evroligaškoj tabeli da se ta povreda nije dogodila - da li bi bio ozbiljan kandidat za plasman u plej-of što je i bio glavni cilj pre početka sezone, da li bi Željko Obradović i dalje bio na klupi crno-belih, da li bi Tajrik Džons i dalje branio boje Partizana, a ne Olimpijakosa i da li bi uz najboljeg igrača u timu i mnogo bolju atmosferu od one kojoj smo svedočili posle Karlikove povrede možda i Džabari Parker ''proigrao'' onako kako se od njega očekivalo kada je letos uz veliku medijsku pompu došao iz Barselone u Partizan.

To je jedna strana Partizanove ovosezonske priče, ali postoji i ona druga, mnogim navijačima i košarkaškoj javnosti još uvek ne sasvim jasna, a to je pitanje zbog čega crno-beli pre početka sezone nisu uspeli da angažuju još jedno kvalitetno rešenje na poziciji plejmejkera, čime bi izbegli veliki rizik koji ih je na kraju skupo koštao – da posle povrede ključnog igrača usledi pravi raspad sistema u organizaciji igre, što su Partizanovi rivali u Evroligi to obilato koristili.

Na sve to se i Šejk Milton povredio otprilike u istom periodu, pa su crno-beli bili izuzetno hendikepirani na spoljnim pozicijama, velilki teret je zatim pao na Sterlinga Brauna i Dvejna Vašingtona koji su popustili i pod ogromnim psihološkim pritiskom kada su stvari počele da izmiču kontroli, što je posledično dovelo i do velikog navijačkog gneva prema njima, smatrajući ih jednim od najodgovornijih za odlazak najboljeg evropskog trenera sa klupe Partizana. Uporedo s tim su iz kluba počele da stižu i informacije da su pojedini igrači počeli da otkazuju poslušnost treneru i da su se neki od njih čak i uvredljivo obraćali članovima stručnog štaba...

Zaista, mučno je i samo podsećanje na sve ono što se dešavalo u Partizanu neposredno pre, a pogotovo posle odlaska trenera Željka Obradovića, i sve to u vreme kada ubedljivo najbolji igrač Partizana Karlik Džons nije mogao da pomogne timu da izađe iz teške krize.

Kako bi se zaustavila kola koja su velikom brzinom krenula nizbrdo, usred sezone je angažovan  evroligaški veteran na poziciji plejmejkera Nik Kalates koji je od početka sezone u Monaku bio u drugom planu, ali čiji kvalitet nikada nije bio upitan, pa ni u ovim poznim igračkim godinama (u februaru je napunio 37).

Bilo je to iznuđeno rešenje koje je počelo da se sve više isplaćuje kako je sezona odmicala, ali bilo je već kasno da se u Evroligi uradi nešto više. I zato se postavlja pitanje zašto makar Kalates nije angažovan na vreme. Iako ne važi za odličnog šutera, njegova mirnoća i kreacija na terenu su bili ono što je trebalo Partizanu, ali ne tek od novembra, već znatno ranije. Naravno, i njemu je bio potreban period prilagođavanja, a to je postalo izuzetno teško u okolnostima koje su dovele do ostavke trenera Obradovića, a pogotovo u okolnostima koje su nastale posle šokantne promene na klupi.

Slušali smo proteklih meseci različita viđenja čudne situacije oko formiranja ekipe Partizana za tekuću sezonu - s jedne strane od bivšeg trenera crno-belih Željka Obradovića, a sa druge od prvog čoveka kluba Ostoje Mijailovića i njihova neslaganja pre svega oko dovođenja Dilana Osetkovskog, ali neblagovremeno rešavanje pitanja drugog plejmejkera ostalo je nerazjašnjeno.

Novinari su u više navrata od početka sezone postavljali to pitanje treneru Obradoiviću, ali nije bilo ni nagoveštaja odgovora koji su mnogi očekivali, da se bar radi na rešavanju tog problema pre nego što se Džons povredio.

Partizan je evroligašku sezonu počeo porazom u Dubaiju, a onda su usledile dve pobede na domaćem terenu, najpre protiv Armanija, a onda i protiv Efesa u Beogradskoj areni. Na pres konferenciji posle trijumfa nad Efesom, Obradoviću je bilo postavljeno pitanje kakva je situacija po pitanju angažovanja još jednog pojačanja, pogotvo ako se ima u vidu da su se crno-beli još tokom leta odrekli usluga Ifea Lundberga (nije obrazloženo zbog čega), a na početku sezone je Frenk Nilikina prodat Olimpijakosu, jer se ni na njega više nije računalo u velikoj meri. Bilo je logično da se umesto njih dvojice angažuje makar još jedan igrač na pozicijama jedan ili dva, ali je Obradović iznenadio odgovorom posle tog meča sa Efesom.

''Tražimo visokog igrača, to govorim celo leto. I to je jedino što tražimo. Razlog su samo povrede, sezona je duga, pa zbog povreda nam je potreban. Na pripremama smo išli u Australiju bez Tajrika i Pokuševskog, pa se i Dilan Osetkovski razboleo. Inače, zadovoljan sam timom. Tržište je otvoreno do marta. Ne možete da znate kako će da ide sezona. Prosek povređenih u Evroligi je prošle sezone bio 2.5 igrača po timu. Nas u ovom trenutku samo visok igrač zanima, ako nađemo ono što može da nam pomogne'', rekao je tada Obradović, jedanaest dana pre nego što će se Karlik Džons povrediti i Partizanova sezona se okrenuti ''naglavačke''.

I, tek kada se dogodila ta Karlikova povreda, u Partizanu je ''upaljen alarm'' i počeo je da se traži i plejmejker, a to je Obradović potvrdio tek uoči utakmice protiv Pariza na domaćem terenu, koju su crno-beli ubedljivo izgubili.

"Zainteresovani smo za centra, a situacija sa Karlikom i Šejkom nas je naterala na razmišljanje i o angažovanju spoljnih igrača. Milton izgleda sve bolje, neće igrati sutra, ali procenićemo njegovu situaciju, pa ćemo videti kada će biti spreman. Kada je reč o povratku Lundberga, ja tu opciju nisam razmatrao, verujem i niko u klubu. To je još letos bilo zavrešno, ali da se ne vraćamo na to", kazao je tada Obradović.

A posle poraza od Pariza, Obradović je naglasio da Partizan ''nije na vreme potpisao neke igrače'', uz još jednu upečatljivu poruku:

''Da bi bio konkurentan, treba ti roster''.

Bez Karlika i Miltona na terenu, i Džabari Parker je počeo da pruža sve slabije partije, pa je ubrzo i njegova kriza izbila u prvi plan, ali mu je iste večeri Obradović pružio podršku rekavši kako ''još nije video čoveka koji više voli košarku od Parkera''.

Međutim, sedam dana kasnije, u porazu od Barselone Džabari Parker nije dobio ni sekunda na terenu protiv svog bivšeg kluba. Ima li problema s njegovim zdravstvenim stanjem, pitali su novinari Obradovića.

"Da, sve je okej".

Međutim, ispostavilo se da mnogo toga u Partizanu nije bilo okej, problemi su počeli da se gomilaju i posle svega bismo mogli da zaključimo kako je sve to posledica tih čudnih odluka vezanih za nedovođenje još jednog ili dvojice igrača na spoljnim pozicijama.

Bilo kako bilo, Partizan mora da gleda napred i da bar u AdmiralBet ABA ligi i Superligi Srbije ostvari ciljeve, a to je odbrana trofeja osvojenih porošle godine. Aktuelni trener Đoan Penjaroja je uspeo polako da sklopi mozaik i da Partizan zaigra u skladu sa njegovim zamislima, a to je sada mnogo lakše od kada se Karlik Džons vratio na teren.

Ono što tokom ove sedmice očekuje crno-bele u Evroligi jesu utakmice protiv Dubaija u utorak u Beogradu i gostovanje u Parizu dva dana kasnije. Nemaju crno-beli nekih većih takmičarskih ambicija u preostalih osam evroligaških mečeva, ali biće to nove prilike da vidimo kakav bi Partizan mogao zaista da bude ove sezone, da se na vreme formirao tim i da se nisu desile te povrede Karlika Džonsa i Šejka Miltona.