Grbović, Trifa, Dule i Lale – finala koja su obeležila istoriju derbija!
Da li će se opet rešavati u poslednjim sekundama?
Povezane vesti
Istorija je neko koga uvek treba konsultovati pred velike derbije, pa nije na odmet prisetiti se i dodatno podgrejati atmosferu pred najbitnije mečeve AdmiralBet ABA lige ove sezone koje će igrati Crvena zvezda i Partizan.
Ekipa Dejana Radonjića je domaćin u derbiju, imaće, ukoliko bude potrebno, domaći teren u petoj utakmici, a šta kaže istorija finala u AdmiralBet ABA ligi?
Na strani je Partizana.
Sezona 2012/13 je bila sezona za pamćenje, upravo je to sezona velikog razvoja Crvene zvezde mts, tu je bio Igor Rakočević, dovedeni su veoma dobri igrači poput Demarkusa Nelsona, Boris Savović je bio jedan od nosilaca igre i igrač u punoj snazi, baš kao i Raško Katić i Marko Simonović. Sa druge strane, Lučić, Milosavljević, Bertans, Bogdanović, Lovernj... Prva dva derbija te sezone je dobila Zvezda, i pred svojim i pred navijačima Partizana, da bi se ova dva tima sastala u finalu ABA lige.
Sećamo se F4 u Laktašima i kontroverzi gde je Igokea kao najbolji tim ligaškog dela trebalo da zaigra u Evroligi, pa je odluka usred sezone promenjena. Uglavnom, u polufinalima je Zvezda savladala Radnički (iako je imala ogroman minus na dva minuta do kraja), a Partizan je bio bolji od domaćina Igokee. Finale je obeležilo dosta grešaka i jednih i drugih, ali je Partizan odneo pobedu 71:63. Sjajni Katić je predvodio Zvezdu sa 19 poena, na drugoj strani odlično raspoređeni poeni, a prednjačili su Bertans i Vesterman sa po 15. Ipak, Bogdanović je tada rastao u velikog igrača, pogodio je trojku na pola minuta do kraja koja je odlučila pobednika. Oba trenera (Vujošević i Radonjić) su bili isključeni na tom meču.
Ujedno, bila je to jedina utakmica u finalima AdmiralBet ABA lige ova dva tima, što je zaista neverovatno imajući u vidu da ovo takmičenje postoji od sezone 2001-02, a da srpski timovi učestvuju od naredne, 2002-03.
Šta kaže istorija drugih ligaških finala?
Od perioda nastanka i jednog i drugog kluba, nije bilo mnogo finala koliko očekujete da ih bude jer se igrala liga kada je Zvezda dominirala u prvim godinama i jednih i drugih.
Šampionski Partizan pojavio se 1976. godine sa Kićanovićem i Dalipagićem, ali ni tada se nije igrao plej-of koji je nastao u jugoslovenskoj košarci tek 1982. godine.
Prvo finale Zvezde i Partizana zabeleženo je u sezoni 1986-87, rastao je tada Partizan kao tim kroz sezonu, predvodio ih je mladi i izuzetno perspektivni 28-godišnji trener - Duško Vujošević. Partizan je dobio prvu utakmicu sa 78:73, a onda je u drugoj imao finu prednost u samom finišu koja se istopila, nastao je preokret nakon što su Želimir Obradović i Aleksandar Đorđević izgubili lopte i dozvolili Radoviću, odnosno Jankoviću lagane poene za 86:87. Tada je napravljena akcija za maestralnog Gorana Grbovića koji je trojkom rešio meč i doneo novu titulu crno-belima, prvu za Duška Vujoševića.
Ujedno, to je bilo i jedino finale ova dva tima u staroj Jugoslaviji.
Posleratna Jugoslavija videla je odmah tri finala Partizana i Crvene zvezde, a prvu su rešili ponovo crno-beli, bila je 1992. godina kada je tim vodio Željko Obradović, tadašnji šampion Evrope je bez ikakvih problema osvojio titulu prvaka države sa 3:0, bilo je 104:81, 92:81 i 92:75.
Ipak, usledio je rast crveno-belih koji su stigli i do titula prvaka u naredne dve godine, 1993. i 1994.
Izabranici Laleta Lučića slavili su protiv Partizana sa 3:2 u seriji, jednoj od onih serija koju stariji crveno-beli navijači najviše pamte. Prva utakmica ostaće u sećanju možda i najviše jer je praktično odredila dalji tok serije, a tada je Aleksandar Trifunović pogodio trojku sa zvukom sirene i to sa svoje polovine. Nekako je u senci svega ostalo da je Nebojša Ilić tada ubacio 42 poena. Da podsetimo, i tada je Željko Obradović sedeo na klupi Partizana.
Godinu dana kasnije nastavljena je dominacija Crvene zvezde, bilo je 4:1 u finalu, u poslednjoj petoj utakmici finala ekipa Vladislava Lučića je bila bolja sa 80:79 u veoma neizvesnoj završnici koju je na kraju sa slobodnih bacanja rešio Saša Obradović, dok Partizan na drugoj strani sa Lončarom, Berićem, Brkićem i ostalima nije imao organizovan napad.
Superliga Srbije i Crne Gore donela je sledeće derbi finale, igralo se 2006. godine i tada je Partizan bez velikih problema slavio pod trenerskom palicom Duška Vujoševića, bilo je 3:0 u seriji, ostaće zapisano i da je jedna utakmica ostala nezavršena i da je pobeda dodeljena crno-belima jer se igrači Crvene zvezde nisu vratili na teren pri rezultatu 63:56 za Partizan. Dejan Milojević je u poslednjoj utakmici bio nerešiva enigma za odbranu Zvezde, ubacio je 25 poena, imao 11 skokova, 7 asistencija.
Godinu dana kasnije nastala je Super liga Srbije, a Gurović i ekipa Crvene zvezde nisu uspeli da savladaju Partizan u finalu, ponovo je ekipa Duška Vujoševića bila bolja, ovoga puta sa 3:1 u pobedama u finalu, a crno-beli su držali primat u prvenstvu sve do sezone 2014-15. Možda je najzanimljivije bilo 2009. godine kada je Partizan vodio sa 2:0 u pobedama, Zvezda izjednačila na 2:2 zahvaljujući odličnom Nemanji Bjelici i Vladimiru Štimcu. Ipak, crno-beli bolji u poslednjem meču, Lazme, Veličković, Tripković, Tepić, Veseli i ostali su bili odlični pobedivši sa 73:61.
Dejan Radonjić je uspeo da konsoliduje Zvezdu koja je savladala Partizan sa 3:0 u finalnoj seriji 2015. godine, prekinuvši tako niz od 11 uzastopnih titula Partizana, Boban Marjanović je definitivno najzaslužniji za to.
Zvezda bolja i sledeće godine sa 3:1, sjajan je tada bio Maik Cirbes, a poslednje finale odigrali su 2019. godine kada je ponovo Zvezda bila bolja sa 3:1, kada su Davidovac i posebno Bili Beron rešavali utakmice kada je to bilo najpotrebnije.
Jedva čekamo finale...
0 Komentara