Gudurić: "Roditelji su došli sa mnom u Beograd, mama je napustila sve"

Marko Gudurić bio je gost u podkastu Edina Avdića "X&O's" u kom je govorio o brojnim temama kao što je početak karijere, igranje u mlađim kategorijama Partizana, ali i o seniorskim danima. 

Prisetio se i samih početaka i podrške porodice. 

"To ističem često, ovako kada pričam sa roditeljima koji imaju decu i sa svojim prijateljima, kada me pitaju za neki savet. Stvarno pominjem svoju porodicu često i koliko je meni značila ta podrška, koja je mnogo važna. U momentu kada je trebalo da idemo iz Priboja, nisu hteli da me puste samog da dođem u Beograd, u veliki grad, postoji taj neki strah kod roditelja opravdano. Ostavili su poslove svoje u Priboju, došli su sa mnom, bili smo podstanari sigurno pet, šest godina. Tata je imao neku firmu radio je, ali mama je napustila sve, bila je sa nama, tu je bio i moj brat mlađi. Jedna mašina, druga mašina, doručak, ručak, večera, po ceo dan", kazao je Gudurić, pa dodao:

"To sam gledao i hvala Bogu što sam imao tu neku svest, da cenim to i vidim. Nekako mi je tu uvek bilo kao neki podsetnik šta su oni sve žrtvovali za mene. I promenili svoj život, 40 godina si tu, imaš sve sređeno, posao, život, i da sve to preko noći ostaviš i odeš. Tu je mama najviše gurala, ona je bila ta koja je rekla idemo, ako ne uspemo imamo gde da se vratimo".

Period razvoja ga posebno veže za najboljeg druga i saigrača iz reprezentacije Ognjena Dobrića. 

"Dobrić i ja smo najbolji drugari, u reprezentaciji smo, pominjemo često i sećamo se tih treninga. Nismo znali šta znači slobodan dan,  kada je slobodno, Gurke dođe u halu i gleda ko će da dođe. Mi smo po ceo dan bili u hali. To su te neke godine osetljive, gde dosta igrača ili nastavi ili prekine i posveti se školi ili ode u nekom drugom pravcu. Sazreo sam u FMP-u dosta, igrao sam seniorsku košarku, a kada sam došao do bio sam odmah spreman da dam doprinos neki gde je to bilo iznenađenje za mnoge".

Od trenera sa kojima je sarađivao, posebno je istaao Dejana Radonjića.

"Imao sam veliki blagoslov da radim sa takvim trenerima i saigračima. Treneri koje sam imao na evroligaškom nivou, Dejo i Željko (Obradović), kasnije i Igor Kokoškov koji je mnogo drugačiji, Sale (Đorđević), Itudis i Šaras. Velika imena, a velika sreća i privilegija, kada vratim film i pomislim koliko su mi pomogli, svako na svoj način", dodao je srpski reprezentativac. 

Bek Olimpije iz Milana dotakao se uspomena sa Radonjićem u Zvezdi. 

"Dejo je voleo tu disciplinu i taj ambijent u Srbiji i šta nosi Zvezda, navijači da se sve zna, da se mora voditi računa o svemu. On je nas vaspitavao, on je bio naš otac, ja sam mu zahvalan na svemu, to sam mu i rekao. Na svemu što je uradio iako u tom momentu nije bilo lako za mene. Bilo je svega, neke stvari nisam mogao da razumem. Zašto ova frizura? Zašto ove patike?  Naučio nas je da budemo u tom nekom sistemu, disciplini, nema telefona. Zakačio sam zahvaljujući njemu staru generaciju, gde se poštuje stariji igrač, saigrač. Priđeš, nosiš, pomogneš, pitaš, nekako način komunikacije je sada drugačiji mladih igrača sa nama starijima", kazao je Marko Gudurić.