Hronologija Partizanovog pada

''Idemo tamo gde treba da završimo''. Od povratka Željka Obradovića na klupu Partizana pre nepune četiri godine, ova njegova rečenica se iz sezone u sezonu među navijačima crno-belih koristi kao svojevrsna motivaciona poruka, u nadi da će pod vođstvom najtrofejnijeg evropskog trenera Partizan ponovo dostići najviše evropske visine, one iz 1992. godine, kada je Obradović tek počinjao impresivnu trenersku karijeru.

Partizanov plasman u plej-of Evrolige u sezoni 2022/23 i dolazak nadomak fajnal-fora u epskoj četvrtfinalnoj seriji protiv Reala učinili su da nade u novo osvajanje evropskog trona deluju još realnije. Na kraju te sezone je osvojena i titula u AdmiralBet ABA ligi, pa se s pravom očekivao dalji napredak Obradovićevog tima, pre svega u Evroligi, ali i osvajanje još trofeja na domaćoj i regionalnoj sceni. Ali, prošle su skoro dve godine, a Partizan još čeka i na novi trofej, i na novi plasman u plej-of Evrolige.

Taj rezultatski pad je počeo još na startu prethodne sezone, kada je Partizan imao otvoren put ka trofeju Superkupa AdmiralBet ABA lige, zbog neučestvovanja Crvene zvezde, ali su crno-beli dozvolili sebi da izgube u finalu od SC Derbija, koji ih je prethodno ozbljno namučio i u plej-ofu. Na kraju prošle sezone, crno-beli su završili na 11. mestu Evrolige sa 16 pobeda i 18 poraza, ali navijače Partizana je još više zabolela inferiornost u duelima sa najvećim rivalom Crvenom zvezdom, pa su crno-beli od početka 2024. godine, pa do kraja prošle sezone u sedam mečeva protiv Zvezde pretrpeli svih sedam poraza, uz još jedan službenim rezultatom posle prekida u finalu plej-ofa domaće Superlige.

Zato je doneta odluka da se promeni čitav tim prošlog leta. Izuzetak je bio samo Balša Koprivica. Bilo je tada mišljenja da su se neki od ključnih igrača, poput Pantera i Ledeja zasitili Partizana posle tri godine u crno-belom dresu i da je Obradovićevom timu potrebna potpuno nova energija. Formiran je novi tim za koji je u startu procenjivano da će mu glavna karakteristika biti znatno veća čvrstina u odbrani, ali da bi u napadu moglo da bude problema. Međutim, crno-beli su od početka sezone napadački delovali sasvim pristojno, Karlik Džons i Sterling Braun su u tom smislu preuzeli liderske pozicije, a uz njih je i Bonga nadmašio očekivanja kada je u pitanju šuterska forma. Problema je više bilo u odbrani, rezultatski loše se startovalo u Evroligi, ali se to pravdalo neuigranošću ekipe i verovalo se da će kako sezona bude odmicala, sve to izgledati mnogo bolje.

I zaista, od polovine januara Partizan je, iako opterećen povredama važnih igrača, poput kapitena Marinkovića i Nilikine, počeo da deluje kao kaznena ekspedicija, vezao je čak četiri ubedljive pobede na evroligaškim gostovanjima protiv Asvela, Virtusa, Armanija i Monaka i tada je ponovo postao aktuelan slogan s početka ovog teksta, pa se sve češće govorilo o Partizanu kao realnom učesniku fajnal-fora Evrolige. 

Veliki nalet crno-belih u Evroligi prekinut je dvadesetodnevnom pauzom zbog naconalnih kup takmičenja, a onda i utakmica nacionalnih timova u kvalifikacijama za EP. Partizan je bio nadomak osvajanja kupa, jedno slobodno bacanje Karlika Džonsa ga je delilo od trofeja, ali nije ga ubacio... Kada se Evroliga nastavila, Partizan više nije ličio na sebe, iako je kompletirao ekipu.

Partizan jeste dobio Baskoniju posle pauze, ali uz velike oscilacije u igri, a da nešto nije u redu videlo se i u Novom Mestu kada je tek posle produžetka savladao Krku. Sve slabosti izašle su na videlo protiv Olimpijakosa i Barselone, a pogotovo u istorijskom debaklu na svom terenu od Efesa (65:97). 

Ife Lundberg, jedan od igrača kome je trener Obradović najviše verovao, po povratku sa nastupa u mečevima reprezentacije Danske je možda najdrastičnije od svih igrača pao u formi. Vašington je takođe zbog loše forme izgubio mesto među 12 igrača, nestao je i ''efekat Lakić'' koji je obeležio prethodno pomenutu seriju pobeda crno-belih, a Karlik Džons je odjednom počeo da ima velikih problema sa izvođenjem slobodnih bacanja... 

Veliki pad forme potvrđen je i protiv slabašnog Mornara, koga su crno-beli jedva savladali u Areni, a onda se vratila nada pobedom nad Albom. Usledilo je biti il' ne biti protiv Bajerna u Minhenu, tri četvrtine sasvim solidne igre, a onda još jedan drastičan pad u poslednjoj deonici i ubedljiv poraz posle kog samo teorija drži Partizan u trci za plej-in. Jasno je, u preostala dva kola crno-beli moraju da pobede u četvrtak u Kaunasu protiv Žalgirisa, a onda i na svom terenu madridski Real. Ni to neće biti dovoljno za Top 10 ako se ne poklopi nekoliko drugih rezultata, pa su zaista vrlo male šanse da Partizan gledamo makar u plej-inu.

Autor: Darko Mitrović