INTERVJU – Aleksandar Komnenić: Od ‘okej, ne mogu, ja ću biti trener’ do susreta sa Željkom i istorije srpske košarke

Kada se sa 32 godine prihvatiš trenerskog posla u bilo kom seniorskom sastavu s profesionalnim ambicijama, onda moraš posedovati kvalitete koje se ne tiču striktno sporta kojim se baviš.

Moraš biti pedagog. Moraš biti učitelj. Moraš biti prijatelj. Moraš biti saborac. I moraš biti dovoljno stabilnog ega jer igrači kojima si okružen mogu biti čak i stariji od tebe. Onda si tek trener.

Rođen u Zagrebu 1991. godine, Aleksandar Komnenić započinje trenersku karijeru već sa svojih 20 leta. Postepeno smo ga upoznavali kroz razgovor, a utisak je i više nego prijatan. Nije to energija koju je emitovao samo ka nama, isto važi i za lokalce o čemu smo svedočili prilikom upoznavanja pred dvoranom u Gajdobri. Pozdravili su ga s poštovanjem, a opet kao komšiju. To vam je nekako Hercegovac.

Pre nekoliko dana parafirao je novi ugovor sa Hercegovcem i to na godinu dana što znači da ulaze u četvrtu zajedničku sezonu.

"Hvala prvo na lepim rečima. Hvala klubu i predsedniku Stojanu Dangubiću na poverenju, od prvog dana pa do ovog poslednjeg ugovora koji smo potpisali za narednu sezonu. Plan je da vidimo šta možemo od ekipe da ostavimo i da procenimo šta treba da se nadogradi na ovaj sastav. Za nas je ovo još jedna izazovna sezona. Igraćemo na dva fronta: ABA 2 liga i Košarkaška liga Srbije, koja će po meni biti možda i jača nego ove sezone. Mi smo svojom igrom i pozicijom prošle sezone učinili da očekivanja za narednu budu još veća. Ovde se zna kako to ide – maltene sve ispod ovoga smatra se neuspehom. Tako da smo sami malo podigli lestvicu, ali ćemo dosta toga videti od ovog leta koje je pred nama."

Da li ovo sada znači da je i pritisak na Vama i igračima veći? Kada smo se našli ispred dvorane, videli smo ljude koji vas onako srdačno pozdravljaju. Verujem da oni imaju prilična očekivanja i da vas redovno bodre ovde?

"Jeste, očekivanja su velika što se tiče podrške i toga kako ljudi iz ovog mesta žive za ovaj klub. Mi to osećamo svaki dan. Dešava nam se da na početku priprema trening bude otvoren – to smo ove sezone uradili i ljudi su došli da vide novu ekipu koju smo sastavili. Kada su neke bitne utakmice, ljudi dolaze da pogledaju čak i trening, a hala je ispunjena do poslednjeg mesta. I na gostovanjima smo na mnogim utakmicama imali podršku sa strane. U B ligi pogotovo, gde nam je podrška na skoro svakom meču bila ogromna, to su za nas neke istorijske utakmice. Bila je tu podrška u Nišu, u Lazarevcu, u Pirotu, pa ove sezone u Čačku gde nam je bila jako bitna pobeda, zatim u Beogradu... Ljudi stvarno žive za ovaj klub. Mi to osećamo i privilegija je baviti se ovim poslom i nekoga tako usrećiti. Isto tako, kada dođe do poraza, svi to teško podnosimo i svi tugujemo, ali zato kada dođu pobede, na kraju bude ogromno slavlje na terenu."

KK Hercegovac Gajdobra

Otvoreni trening za navijače je nešto atipično za domaće klubove. Kako to izgleda i šta mislite da time činite za ovo mesto i za ljude koji žive ovde?

"Prvo, mislim da je veliko iznenađenje to koliko naši navijači idu na gostovanja, toga u nekim višim nivoima i kod drugih ekipa nema. To je pre svega zbog toga što ljudi stvarno žive za ovaj klub. Ja sam došao kada je bila B liga, ali oni su i pre toga, u nižim nivoima, išli na utakmice i dolazili. Stvarno ljudi tokom leta uvek iščekuju šta će se desiti. Evo, i sada ste sami videli na ulici, čestita se za ugovor, već idu priče ko ostaje, ko dolazi. Ljudi žele da prepoznaju kakva će to ekipa biti i šta nas očekuje. Pogotovo što je sada ovo nešto sasvim novo, otvara nam se ABA 2 gde će biti ozbiljnih gostovanja i ozbiljnih ekipa koje će dolaziti u ovu halu."

Koliko prija ta bliskost sa navijačima imajući u vidu da je nekako neizbežna za Hercegovac?

"Iskreno prija. Prija zato što smo svi tu zbog nekog uspeha i stvarno osećam tu emociju i podršku. Osećamo je svi. Uvek kada dovodimo neke nove igrače, ja im pričam u kakvu sredinu dolaze, ali već sada igrači to i sami znaju. Znaju da je hala ispunjena, da su deca tu pre treninga, posle treninga i posle utakmica. Tu su fotografisanja, potpisivanja majica... To je jedan viši nivo koji svi želimo i svi se osećamo prijatno u tome. Ipak smo nešto napravili. Napravili smo to da u ovom klubu danas, u jednom malom mestu, trenira stotinu dece. To je za malo mesto sjajna stvar. Mislim da treba da idemo dalje i da podižemo lestvicu da to bude još bolje."

Novi Sad je jedan od dva najveća grada ove zemlje, a opet, u prvom planu nije klub iz "srpske Atine", već selo nešto istočnije od njege.

"Nije lako, iskreno. Ja sam već rekao, imao sam razgovor sa predsednikom Stojanom Dangubićem i Markom Peceljom i kada sam čuo tu viziju kluba, šta se planira i da je cilj da se posle dve-tri godine probamo domoći Košarkaške lige Srbije, za mene je to kao mladog trenera bilo izazovno. Prihvatio sam to i mislim da smo svojim radom i rezultatima privukli pažnju i medija i navijača. Baš zbog toga što smo jedinstveni kao najmanje mesto u istoriji Košarkaške lige Srbije, a mislim sada i ABA 2 lige, to je još dodatno podiglo popularnost. Interesantni smo medijima, a sada već i ljudi sa strane dolaze na naše utakmice. Kada su derbi utakmice, hala je ispunjena do poslednjeg mesta. To je ono što smo sanjali. Uvek je u početku bio cilj da ova tribina iza nas bude ispunjena, ali nikad nije bilo popunjeno sa obe strane. Nama se to desilo protiv Vojvodine, ispunili smo i to, tako da je to neki vrhunac za sada."

KK Hercegovac Gajdobra

Uskoro započinjetu četvrtu zajedničku sezonu, ali sam početak Aleksandra Komnenića je dosta zanimljiv, s obzirom na to da je jedan od osnivača Košarkaškog kluba Sloboda iz Novog Sada. Odatle je preko Proletera došao do Gajdobre.

"Jeste, tako je bilo. Bio sam sa svojim prijateljima osnivač Košarkaškog kluba Sloboda iz Novog Sada. Tu smo krenuli bukvalno mi drugari koji smo bili treneri, kako bismo mogli da igramo. Ja sam tada rekao: ’Okej, ne mogu više, ja ću da budem trener’. Posvetio sam se tome jer sam shvatio da svojom igračkom karijerom u košarci ne mogu ništa uraditi, ali mogu trenerskom. Tako smo počeli. Mislim da su te stvari, iako na amaterskom nivou, bile dosta teške zbog mnogih otežavajućih okolnosti – od putovanja do načina na koji dolazimo do termina, dresova i svih ostalih stvari za utakmice. Ali mogu da se pohvalim time da smo na kraju iz tog kluba imali mlađe kategorije i igrali kvalitetnu juniorsku ligu. Na primer, Rašajski, koji je sada igrač Spartaka, počeo je u tom našem klubu. Te stvari mi dosta pomažu. Kada sam došao u Hercegovac, želeo sam da više učestvujem u radu kluba, ne samo na terenu. Da ne bude to samo trening, utakmica i onaj klasični trenerski posao, nego da sa nekim idejama napredujemo svi zajedno. Naravno, to je moguće uz sjajne ljude koje imamo u klubu, koji su profesionalci i koji bukvalno sve rade za ovaj klub. Mislim da nam je to pomoglo da podignemo lestvicu gore."

Plasman u ABA 2... Bilo je najava da će se napasti taj plasman, ali jedno je kada se najavljuje, a drugo kada se tako nešto obistini posle nižih liga i konstantnog rasta kluba...

"Na početku sezone mi smo izašli sa stavom da je ovo prva sezona u KLS-u i da je cilj opstanak i stabilizacija. Ali smo između sebe, mi kao stručni štab i igrači, imali želju da probamo da napadnemo vrh tabele i da se nadamo ABA 2 ligi. Kako je sezona odmicala, videli smo da smo se u odnosu na protivnike dobro pokazali i da su nam šanse sve veće. Mislim da smo negde već na polusezoni, posle utakmica sa Tamišem i Vojvodinom na Spensu, shvatili da je to to. Mi smo ta ekipa. Naravno, imali smo posle neke svoje padove, ali smo na kraju uspeli da izguramo. Ogroman izazov za sve nas – za stručni štab, za klub i naravno za igrače. Mislim da će biti veliki izazov, a to je san koji smo mogli samo da sanjamo. Uživali smo poslednje nedelje kada se završila ta odlučujuća utakmica, a sada je već počeo rad na pripremi uslova u klubu i rad na rosteru. To su sada slatke muke."

Reč je o dosta mladom stručnjaku, ali već sada poseduje bogato iskustvo. Pomenuli smo osnivanje kluba, pa rad sa Hercegovcem koji je sada ABA 2 ligaš. Šta bi bio hajlajt dosadašnje karijere? Nekako se samo nameće susret s Partizanom i Željkom Obradovićem u Kupu Radivoj Korać 2024. godine?

"Može se reći da je to vrhunac karijere. Tek sada, sa ove tačke gledišta, kada pogledamo kakav je tim Partizana te sezone bio, to je neverovatno. To je bio fantastičan tim sa Željkom Obradovićem, Ledejom, Panterom... Za nas je to bilo prelepo iskustvo. Utakmica traje 40 minuta, a nama je nakon meča bilo žao što je uopšte tako brzo prošlo. Predsednik je tada izjavio da će se ta utakmica u ovom mestu pamtiti narednih sto godina. Imali smo i taj podatak da je na tu utakmicu oko 400 naših navijača došlo organizovano u Niš, tribine su bile pune i to je jedno prelepo iskustvo koje ću pamtiti ceo život."

Pedja Milosavljevic / STARSPORT

Kakav je bio kontakt sa Željkom Obradovićem, razmenili ste poneke reči?

"Samo su bile čestitke za sve što smo napravili i poruka da budem ponosan na ovo što radim. To je to."

Još nešto je atipično, ali je očigledno sve vezano za ovaj klub tako. Postoji specifična proslava pobeda – odlaze u lokalnu piceriju?

"To je ispalo sasvim spontano. U toj piceriji se okupljaju navijači i svi ljudi nakon utakmice. To je krenulo još od B lige. Ja to volim jer smatram da se ekipa u tom trenutku zbližava sa navijačima, pravi se ta energija. To nas je u teškim trenucima, kakvih je bilo i ove sezone, izvlačilo. Već dve godine nas krasi sjajna atmosfera između igrača, imaju sjajnu hemiju. To ih tera da daju svoj maksimum jedni za druge, što se i videlo na terenu – ginuli su zajedno, uz podršku navijača."

Pošto sledi period regrutovanja novih igrača, koliko je zapravo teško ili možda lako, ubediti igrača da dođe u mesto kao što je Gajdobra?

"Sada više nije teško. Nije teško jer znaju gde dolaze. Mnogi igrači su ove sezone imali svoje najbolje partije. To se sada mnogo više prati, ABA 2 je ozbiljan nivo. Znaju da dolaze u klub koji ima najbolje moguće uslove, što je za pohvalu, i nije nam problem da dovedemo igrače za naš nivo."

Ekipa Državnog posla je nekoliko puta bila u poseti Gajdobri iz očitog razloga za one koji gledaju poznatu seriju: nikada rešeni ’’slučaj Gajdobra’’. Kada će se rešiti?

"Pa, u emisiji je rečeno: kada osvojimo Košarkašku ligu Srbije", završio je Komnenić. 

AUTOR: Nemanja Janošev