Ispovest "srpskog zeta" iz Rusije: Stefanović je moj čovek uz kojeg sam postao bolji igrač, a uz sina učim srpski jezik i čekam pasoš Srbije!

Tokom nedavnog boravka u Sankt Peterburgu za vreme trajanja sjajno organizovanog finalnog turnira Winline Basket Vup-a razgovarali smo sa harizmatičnim Terelom Karterom, čovekom koji ruši sve stereotipe o Amerikancima u Evropi. Dok dominira VTB ligom, centar Parme iz Perma nam otkriva kako i dalje upija savete trenera Igokee Nenada Stefanovića, kako izgleda život sa sinom koji prvo kaže 'DA' i zašto mu je cilj da pored srpskog zeta postane i zvanični vlasnik našeg pasoša.

Dok u dresu permske Parme krči put ka vrhu VTB lige, Terel Karter II više ne izgleda kao tipičan Amerikanac na privremenom radu u Evropi. On je čovek koji na terenu razmišlja o "šort rolu“ Nenada Stefanovića, a kod kuće sluša taštu kako mu sina uči isključivo srpski jezik.

Mnogi su primetili da je Karter ove sezone u Parmi podigao igru na novi nivo. Protiv "zveri" evroligaških kvaliteta iz Zenita i CSKA, on deli pasove kao plejmejker. Za to, kaže, najveće zasluge idu bivšem treneru Igokee.

"Sigurno sam napredovao. Prošle godine u Igokei, trener Stefanović me je stavljao u situacije u 'short roll-u', učio me je da čitam igru. To je bila moja prva godina u toj poziciji. On me je naučio kako da se krećem, a danas mi trener Pašutin veruje da gradim igru. Čak mi i danas Nenad pošalje poneki savet na čemu da radim. On je jedan od mojih omiljenih trenera, naučio me je kako da budem profesionalac u Evropi. Imamo sjajan odnos, on je moj čovek!“, ističe Karter na početku razgovora za Sportske.net.

Najzanimljiviji deo Karterove priče krije se van parketa. Iako je rođen u SAD, njegova porodična svakodnevica miriše na Beograd i Balkan.

"Suprugu sam upoznao potpuno slučajno na žurki u Los Anđelesu. Bila je to prelepa dama kojoj sam prišao onako blesav kakav jesam. Ispostavilo se da je Srpkinja, a da joj je otac iz Bosne i Hercegovine. Tek tada sam počeo da učim o Partizanu, Zvezdi i sjajnoj košarci ovde. Sve je kliknulo“, priča Terel sa osmehom i otkriva kako polako ali sigurno upija srpsku kulturu i jezik.

"Otkako smo zajedno, ona je još više prihvatila svoju srpsku stranu. Naš sin već priča sa njom na srpskom. Ima srpski pasoš! Njena mama, moja tašta, dolazi kod nas i sa unukom priča isključivo na srpskom. Sin čak ne kaže 'yes', on kaže 'da'. Kada mu baka kaže 'poljubac', on razume. Neverovatno je.“

Karter ne krije da mu je plan da potpuno ovlada srpskim jezikom, ali i da se jednog dana vrati u region – možda čak i u dresu nekog od beogradskih velikana.

"Trudim se da naučim jezik. Problem je što nikad ne ostanem dovoljno dugo u jednoj zemlji, pa mi se pomešaju srpski i ruski. Rekao sam ženi da mi ovog leta kupi knjige za učenje srpskog. Želim da naučim. Da li bih voleo u Zvezdu ili Partizan? Sto odsto! Njena porodica bi to volela, bili bismo im blizu, a ja obožavam tu atmosferu. Ko zna, možda jednog dana dobijem i taj pasoš, pa da vidimo“, ostavlja Terel otvorena vrata za povratak.

Kao neko ko je osetio dril oba podneblja, Karter ima zanimljivo zapažanje o struci i ko više viče - srpski ili ruski treneri?

"Osećam da su srpski treneri stroži. Nije to neka ludačka disciplina, nego su čvrsti. Kažu ti šta se radi, pređu odmah na stvar i nema okolišanja. To mi se sviđa, taj porodični pristup i vrednosti koje Srbi imaju. Uvek sam se u timovima sa Srbima osećao kao kod kuće.“

Sa Parmom je ove sezone igrao dobru i dopadljivu košarku, a velikom pobedom protiv Zenita stigao do trećem mesta na Winline Basket Cup-u. Uz to, Terel Karter osvojio i simpatije onih koji košarku gledaju kroz više od samih poena. On je igrač koji je od druge lige Portugala i Indonezije, preko "škole“ Nenada Stefanovića, stigao do toga da ga ruski velikani čuvaju sa posebnim udvajanjima. A usput je postao – srpski zet. Priča krajnje neobična, a još uvek nije završena i najbolje tek sledi.