Jokić otvoreno za ''Arenu'', hteo da se vrati kući čim je stigao u Denver, otkrio i tajnu uspeha srpskog vaterpola

Nikola Jokić će prošlu godinu pamtiti po svom istorijskom uspehu u NBA ligi - sjajnim igrama je zaslužio MVP nagradu i tako postao prvi Srbin kome je to pošlo za rukom.

I u novoj sezoni je lider Denvera koji zbog problema sa povredama za sada ne ostvaruje rezultate na nivou prošlosezonskih. U iščekivanju novih izazova, Jokić je dao zanimljiv intervju za TV ''Arena sport'', u razgovoru sa Edinom Avdićem i Nenadom Kostićem.

Neverovatan je bio njegov uspon, iz Mege je otišao pravo u NBA ligu, u Denver Nagetse kao veoma mlad igrač, ali je uspeo da se nametne kao lider tima i sada se već nekoliko godina oko njega sve vrti u ekipi iz Kolorada.

Međutim, daleko od toga da je sve išlo glatko, čak je želeo i da odustane tek što je stigao u Denver.

''Kad sam došao ovde odmah sam hteo da idem kući. Prva nedelja treninga, a oko mene snažni i jaki igrači, kucaju… Nisam znao jezik, morao sam da menjam navike i mislim da sam poslednju koka kolu popio u avionu kad sam dolazio u Ameriku, a dnevno sam do tada pio dve ili tri litre. Mnogo mi je pomogao pomoćni trener Ognjen Stojaković sa kojim sam se u početku svađao, bilo je situacija kad nismo ni razgovarali, a danas znam da je on među najzaslužnijima za ovo što sam postigao.

"U NBA sam već sedmu godinu i u početku nisam ulazio na parket, pa sam onda igrao samo u 'garbidž tajmu', posle toga su se povredili neki igrači i ja sam dobio priliku da igram koju sam iskoristi, ušao sam u prvu petorku, onda iz nje ispao, pa ponovo ušao… Rekao bih neka normalna uzlazna putanja'', objašnjava Jokić i otkriva da se od NBA zvezda divi Stefu Kariju.

''Uvek kažem, ako ne voliš Stefa Karija, onda ne voliš košarku''.

Jokićev stil igre mnogima izgleda kao da se ''igra'' na terenu, ali on uverava da svoj posao shvata veoma ozbiljno i da uopšte nije slučajno to što je postigao ovako veliki uspeh.

''Ne mislim da se igram košarke, a i ukoliko se igram onda je ta igra vrlo ozbiljna. Osećam pritisak prilikom svakog šuta ili napada, želim stalno da pobeđujem, fokusiran sam na obaveze kojih je zaista mnogo. Svaki dan sam u teretani, radim na oporavku, a evo, mislim da u decembru nisam bio kući pet ili šest dana i ponekad mi bude muka od košarke. Recimo, mnogo volim sladoled, ali i kad bih njega jeo baš svaki dan i on bi mi dosadio i zato je veoma važno da čovek ima neki hobi ili ventil, a moj su konji.

Najveća uzbuđena i razočarenja sam doživeo u konjičkom sportu. Sa svojim prijateljima tugujem kad izgubi naš konj, a kad pobedi slavimo kao da je Svetsko prvenstvo. To je pasija i ljubav koja me ispunjava U tome uživam, a u poslednje vreme sam počeo i mnogo da čitam, a volim i da pecam", kaže Jokić.

Iz tog njegovog odgovora može se zaključiti i zbog čega ga letos nije bilo u reprezentaciji Srbije, ali on naglašava da je srebrna medalja koju je sa ''Orlovima'' osvojio u Riju 2016. godine njegova najveća nagrada u košarci.

Tokom boravka na tim Olimpijskim igrama, Jokić je upoznao i naše vaterpoliste i kroz druženje sa njima shvatio je zbog čega je ta generacija godinama iznad svih ostalih.

''Olimpijske igre su nešto posebno, Video sam tada naše vaterpoliste koji se drže zajedno, kako funkcionišu, kako su se okumili. Svaki put kad sam ušao kod njih u sobu unutra ih je bilo desetorica. To zajedništvo je neverovatno i zbog toga su verovatno najbolji na svetu", izjavio je Jokić.