Karlik Džons otkrio kada se vraća na teren

Košarkaš Partizana Karlik Džons je van stroja već nekoliko meseci zbog povrede metatarzalne kostu, a u razgovoru za "Sportal" istakao da je njegovo neigranje evidentno uticalo na igru crno-belih. 

"Mislim da je moja povreda prouzrokovala veliki problem. Da sam ja bio zdrav, da sam igrao, bio lider, mislim da bi i ekipa bila u drugačijoj situacji. Ne želim da kažem da bismo bili prvi na tabeli da sam ja igrao ili da bismo bili najbolji tim u ligi, ali mislim da bismo bili u drugačijoj situacji. Jer, išlo nam je prilično dobro pre nego što sam se povredio. Prošle sezone nam je najveći problem bilo zatvaranje utakmica, a čini mi se da smo na početku ove bili mnogo bolji u tome, da smo naučili iz sopstvenih grešaka. Videlo se to u mečevima sa Milanom, Efesom, Baskonijom. Shvatili smo da detalji rešavaju pitanje pobednika. A onda sam se ja povredio, nastao je pravi haos, i eto..."

Govorio je o navijačima Partizana.

"Čak se i meni to desilo kada sam došao ovde prošle sezone... to da nisam odmah uspeo da shvatim i razumem svu tu strastvenost, ljubav. Navijačima Partizana nisu toliko bitne pobede, koliko da igrači ginu za klub. Na primer, prošle sezone je Arena uvek bila puna čak i kada smo gubili. Zaista mislim da su Partizanovim navijačima borba i požrtvovanje najbitniji", rekao je bek crno-belih. 

Nastavio je o navijačima i odnosu igrača prema njima.

"U tom smislu, neki igrači možda nisu shvatili koliko su navijači 'zagriženi'. Rekao bih da smo se ponekad previše zanosili stvarima koje su se dešavale van parketa, i da smo dopuštali da nas neki porazi slome. Mnogo smo pričali o tome kako da prekinemo seriju poraza. I zaista vidim da igrači pokušavaju da shvate gde se nalaze. Jasno mi je da navijači možda misle da mi nismo dovoljno brzo shvatli gde se nalazimo... Bio sam tu i kada smo gubili, i znam da navijači od nas žele samo da se borimo. Za njih nije kraj sveta ako smo izgubili, a borili se. Ali ako izgubimo a ne borimo se, e onda je kraj sveta. Mnogo nam se toga izdešavalo ove sezone, ali su igrači i dalje pozitivni. Ne odustaju i pokušavaju da dođu do pobedničkog recepta."

Tešku povredu od koje se uspešno oporavlja doživeo je Džouns u drugoj polovini oktobra.

"Bilo je jako teško gledati, znajući da ne mogu da pomognem saigračima. Zapravo, nisu mi samo saigrači, nego braća. Zaista mi je bilo teško što nisam mogao da budem s njima u meri u kojoj obično jesam. Nisam putovao s njima, trenirao, znate na šta mislim. Žao mi je što nisam mogao da budem pored njih i da im pomognem, da igram i borim se s njima. Pokušao sam da ostanem pribran, smiren, jer je košarka moj život. A tokom prethodna tri meseca mi je bila 'oduzeta'. Zbog toga sam bio frustriran... Na kraju, ponosan sam na moje saigrače i na ono što rade i uprkos teškoj sitauciji. Što i dalje izlaze na teren i daju sve od sebe, što se nadmeću. I mislim da bi svi trebalo da budemo blagosloveni što imamo priliku da igramo pred ovakvim navijačima".

Viđali smo ga često na utakmicama Partizana proteklih meseci. 

"Koristio sam svaku šansu. Na primer, na utakmicama, sedim pored klupe i "vrištim", govorim im šta vidim, i pokušavam da budem lider čak i kada nisam na parketu. Znam da nije isti efekat kao kada sam na terenu, ali radim sve kako bih pomogao ekipi".

Otkrio je kada se vraća na teren.

"Trebalo bi u februaru, najverovatnije posle Kupa. Još uvek ne znam tačno. Radim s doktorima, trenerima, ubrazavam proces oporavka. Postepno počinjem da treniram s opterećenjem jer želim da vidim kako će mi stopalo reagovati", rekao je Džons.

Uprkos stanju na tabeli, veruje u čuda. 

"Da budem iskren, mislim da je sve moguće. Ne možemo biti otpisani dok se takmičenje ne završi. Ne znam tačno kako izgleda tabela, ali znam da se u Evroligi dešavaju razna čuda. Mislim da, ukoliko pobedimo nekoliko utakmica, možemo i da se popnemo na tabeli za nekoliko mesta. Ali biće teško. Međutim, ne zalazim previše u kalkulacije i fokusiram se samo na one stvari koje su u našoj kontroli, na to kako da pobedimo. Tako da, nada živi. Moramo da idemo utakmicu po utakmicu, dan po dan".

Govorio je i o novom treneru.

"On je došao u teškom trenutku. Ali nas i uprkos tome hrabri, želi da pobeđuje kao što to želimo i mi. I zaista je pozitivan. Kada je došao, doživeli smo nekoliko poraza, i razumem da je to bilo frustrirajuće, ali on je sve vreme imao isti "majndse". Zaista sve ovo doživljava mnogo emotivno... Na primer, kada smo pobedili Bajern i Hapoel, bio je srećan cele nedelje. A kada izgubimo, to ga iznervira, ali sutradan već dođe sa novom pozitivnom energijom i samo razmišlja o tome kako da se vratimo na pobednički kolosek".