Konačno je kraj apsurdno košmarne sezone, "grobari" najgori kad je bilo najpotrebnije

Partizanova sezona je završena i to je najbolja moguća stvar koja se može izvući posle finalne serije. Trijumf Dubaija u duelu dva objektivno najbolja tima u prvenstvu i osvojena AdmiralBet ABA liga su sjajan uspeh za tim kome je ovo tek druga takmičarska sezona u istoriji, a taj istorijski uspeh je ostvaren bez ikakve mrlje.

Štaviše, tim iz Emirata ima dugačku listu stvari kojima može da se ponosi, ali ovaj osvrt  je ipak posvećen Partizanu.

Malo se šta ima reći posle ovakve sezone, nezabeležene u istoriji kluba, koja kao da je trajala pet godina. Počev od loma koji je nastao odlaskom Željka Obradovića, preko često ružnog i razumljivo vrlo emotivnog revolta navijača, koji su stupili u rat sa upravom pa i svojim legendama, a u jednom trenutku i sa prvim timom, preko povreda apsolutnog lidera tima, do odlaska "kancerogenog" Parkera, a onda i Tajrika…

Mnogo toga se desilo, a situaciju je dodatno pogoršala smrt prvo velikog Partizanovca, umetnika Boža Koprivice, a onda i jednog od najvoljenijih figura u istoriji crno-belih, a za mnoge i najvoljenijeg Duška Vujoševića, pa onda i šokantne smrti komentatora Edina Avdića, najpopularnije košarkaške ličnosti na ovim prostorima, koga su partizanovci prisvojili samo zbog iskazanog poštovanja prema klubu.

Sve te stvari su "grobari" shvatili vrlo lično i vrlo emotivno, što ih je dodatno opteretilo u sezoni bez osvojenog trofeja. Drugoj u tri godine, a to je u Partizanu uvek i samo - katastrofa.

Da, ima pozitivnih stvari. Pre svega, tu je trener Đoan Penjaroja, čudotvorac iz Terase, koji je od razbijene bande napravio tim koji u Evroligi igra vrlo respektabilno i koji budi optimizam kod navijača, kod kojih je, naravno, poseban plus pozitivan odnos u duelima sa Crvenom zvezdom.

Dimitrije Vasiljevic/STARSPORT

Ipak, sezona bez trofeja, u kojoj je najveći uspeh to što je Partizan doprineo neuspehu Zvezdine evroligaške sezone je nešto što nijedan pristalica crno-belih neće okarakterisati kao pozitivno.

Odlazak emotivca i momka koji je skroz na mestu i koji je uvek davao srce za Partizan, Dvejna Vašingtona, neće biti jedini odlazak. Pre nego što počne prelazni rok i sezona klikbejtova, pre nego što se navijači koncentrišu na optimizam za tim koji će graditi Penjaroja i koji će se zasnivati na Karliku, mora se pomenuti još jedna stvar.

Često slavljeni kao najbolji košarkaški navijači na svetu, "grobari" su u finalnoj seriji pokazali svoje najgore i najružnije lice. To što je u finalu protiv Budućnosti prošle godine Partizan kod kuće imao više od 40.000 gledalaca kod kuće, a ovde tek nešto više od 20.000 je najmanji problem.

To što su ubacivali sve i svašta na teren tokom cele utakmice, pogodili i sudiju, pogodili i predstavnike medija jeste problem, baš kao i zatvorena sekcija zbog, verovali ili ne, tuče na parketu je još veći problem. Prosto, tim organizovanim navijačima mora neko da se pozabavi, jer huligani ozbiljno narušavaju ugled kluba i predstavljaju finansijski teret. I ne mora samo košarkaški klub time da se bavi: Rukometni se sprema za povratak u Ligu šampiona, ali i to sada "visi", baš zbog huliganskih ispada, što se u EHF takmičenjima ne dešava. Pazite, ne da se "retko dešava", nego se ne dešava.

Ipak, najveći problem i najgora navika je to ružno i odvratno vređanje. 

Ne govorimo ovde o, nažalost, "standardnom" vređanju porodice funkcionera rivalskih klubova, na šta kao da se niko više volšebno i ne obazire, kao da je to, daleko bilo, normalno. Protiv Dubaija je vređan jedan Aleksa Avramović, momak koji je dao sve što ima u dresu Partizana, koji se povređivao, patio i krvario za crno-bele boje, taj isti Aleksa koji do petka uveče nije mogao da prođe pored nekog partizanovca a da ne bude zaustavljen za sliku da dobije horsko "p**i k***c, Aleksa"?!

Sramota!

A šta tek reći o vređanju Muse na nacionalnoj osnovi? Navijači kluba koji se ponose svojim kosmopolitskim duhom, navijači koji su ponosno isticali da navijaju za "KK Kamerun", ti isti navijači nazivaju Musu - Turčinom, što je izraz kojim su se Bošnjaci dehumanizovali tokom nesrećnih jugoslovenskih ratova, pa se to još sve dešava sredinom 2026. godine?!

Pa, stvarno, za sve vas koji ste vređali Aleksu i Džanana - sram da vas bude, pokazali ste da ste najgori kad je najpotrebnije i obrukali ste ovaj veliki klub, čije ime mnogo znači u svetu košarke.

Baš ružan kraj neshvatljivo, neverovatno, apsurdno loše sezone Partizana. 

Bila, ne ponovila se.