Lesor pati zbog dešavanja na Martiniku: ''Postaje nepodnošljivo!''

Centar Panatinaikosa i jedan od najboljih igrača Evrolige Matijas Lesor zabrinut je zbog najnovijih dešavanja na Martiniku i na tu temu je govorio u intervjuu za francuski ''L'Ekip''.

Lesor je rođen u Fort de Fransu na Martiniku, ostrvu koje predstavlja francusku prekomorsku teritoriju i nalazi se u Karipskom moru.

Šta se tamo trenutno dešava i zbog čega je Lesor zabrinut?

''Troškovi života postaju nepodnošljivi. Narod Martinika su uzeli za taoce određeni ljudi koji imaju monopol na protokol o ishrani, tržište nekretnina, vozila, skoro sve.

Nije normalno da nešto što košta dva evra u kontinentalnoj Francuskoj tamo košta sedam ili osam evra. Jer plate ne prate, a mi plaćamo iste poreze, imamo iste obaveze. Imamo pasoš, predstavljamo Francusku, kao i ja na Olimpijskim igrama. Neprihvatljivo je da nemamo ista prava, da se ne možemo hraniti kao drugi Francuzi'', objašnjava Lesor.

Na Martiniku Lesor ima dosta rodbine, prijatelja, poznanika...

''Mnogi moji rođaci i poznanici otišli bi na mirne demonstracije, ali bi na kraju bili pod suzavcem ili bi bili optuženi od strane policije.

To ide dalje nego što ljudi misle. Morali smo da živimo decenijama na teritoriji gde su voda i zemljište zagađeni, posebno upotrebom hlordekona, pesticida koji je izazvao zdravstvenu katastrofu i objašnjava zašto je naše ostrvo je jedno od mesta sa najvećom stopom raka u svetu. Oba moja roditelja su imala rak. Stanje puteva i bolnica je žalosno. Voda i struja nestaju svaka dva dana. Da je tako u kontinentalnoj Francuskoj, ljudi bi poludeli, to bi odavno eksplodiralo. Niko ne vodi računa o tome. A porez na uvoz i isporuke značajno povećava troškove života. Državni službenici su posebno zaštićeni'', objašnjava Lesor.

Bez obzra na sve, Lesor želi da se jednog dana vrati na Martinik i da po završetku košarkaške karijere živi tamo.

''Ova situacija je duboko nenormalna u mestu kao što je Francuska, koja se zalaže za slobodu, jednakost, bratstvo. Ostavljeni smo po strani na Antilima. Sa ovim što se dešava, još mi je važnije da promovišem svoje ostrvo. To je pomalo izolovano mesto za koje premalo ljudi zna, ali koje zaslužuje da bude istaknuto, koje ima mnogo potencijala, mlade talente u sportu, bioskopu, muzici, biznisu.

Imamo mladu generaciju koja se manje plaši da ode na front da brani svoja prava. Planiram da se vratim i živim ovde posle karijere i ne želim da moja deca i svi ljudi na mom ostrvu žive u ovakvim uslovima. Ne želim da ponovo dođe do štrajka za deset ili petnaest godina i da svi ponovo budu u opasnosti. Stvari moraju da se promene zauvek, i to sada'', poručuje Lesor.