Ljubavi tu ima, Andrea!

Ako bismo u košarkaškom svetu tražili elemente romantizma i potrudili se da odgovor najpre pronađemo u svom dvorištu nesumnjivo da bi to bio jednoipogodišnji, silom prilika skraćeni, boravak Andree Trinkijerija u Partizanu. Njegov tim, iako poimenice neuporediv sa ovim aktuelnim, odisao energijom na koju „Grobari“ i dalje sa nostalgijom gledaju.
Uz prizvuk nostalgije, crno-bela publika će ovog petka imati priliku da gromoglasnim aplauzom priredi veliki doček Trinkijeriju, koji će sa klupe predvoditi Žalgiris i pokušati da posle odlične partije protiv Fenerbahčea minule nedelje, načini „brejk“ i u Beogradu i znatno popravi šanse za beg sa donjeg dela tabele.

Prilikom promocije u Kaunasu početkom godine vrsni italijanski stručnjak je rekao da će jednog dana moći sebi da kaže da je trenirao Partizan i Žalgiris, što je samo po sebi izvanredna uvertira pred predstojeći meč trofejnog srpskog i litvanskog kluba.

Uz ne baš lep rastanak na leto 2020. godine, Italijan je stavio tačku na boravak u Beogradu gde je za nepune dve sezone uzeo tri trofeja, a samo spletom nesrećnih okolnosti izostali su najvredniji u tom trenutku – AdmiralBet ABA lige i Evrokupa.

Ništa nije slutilo na jednu lepu košarkašku bajku u Beogradu te kasne jeseni 2018. godine kada je na praznik Svete Petke Zadar očitao lekciju Čankovom Partizanu i uključio alarm da se nešto mora promeniti, a svega nekoliko dana kasnije je kao grom iz vedra neba odjeknula vest da će harizmatični Trinkijeri stići u crno-belo jato.

Italijan je tada u društvu predsednika Partizana Ostoje Mijailovića potpisao trogodišnji ugovor i uz velika obostrana očekivanja uplovio u vođenje tima čija energija će se, naročito u drugoj sezoni, poklopiti i preliti u nezaboravne trenutke, zauvek urezane u sećanje vatrenih pristalica crno-belih duž zemlje i regiona.

Atrkativan i euforično najavljen Trinkijerijev dolazak bio je znak nove pokretačke energije u trofejnom beogradskom klubu nakon višegodišnje letargije i „buđenje proleća“ u kišne jesenje dane.

Već tada se naslućivalo da Italijan ima rešenje za muke crno-belih i da je samo pitanje trenutka kada će se simpatije koje je stekao u evropskoj košarci vodeći Bamberg preliti na uvek gladnu navijačku publiku Partizana, koja je tu da podari ljubav onima koji to zasluže.

Iako se pre dolaska u Partizan po kuloarima pričalo da bi Trinkijeri mogao u budućnosti da preuzme Zvezdu, velika pobeda koju je Bamberg ostvario u sezoni 2016/2017 nad zahuktalim timom Dejana Radonjića u Evroligi, koja je znatno umanjila šanse crveno-belih za TOP8, kao da je sudbinski povezala simpatičnog Italijana sa timom iz Humske.

Bez obzira na to što mu se spočitavalo da se prilikom odlaska iz crno-belih vodio iskljičivo finansijskim motivima, a te tvrdnje su dobile potvrdu kada je tužio klub, boravak Trinkijerija u Beogradu i danas je sinonim za izvanrednu košarku koju su crno-beli demonstrirali. Ogromno bi bilo pitanje kakvi bi krajnji dometi bili Italijana u srpskoj košarci da se na putu nesumnjivog uspeha nije isprečila pandemija virusa COVID-19 koja je srušila san o evropskom trofeju i onom na Jadranu.

Već u uvodna dva meča na klupi crno-belih Trinkijerijev Partizan je savladao Megu i Cibonu, a zatim su usledili porazi od Budućnosti u Podgorici i Zvezde u prvom večitom derbiju u sezoni.

Nije trebalo mnogo Italijanu da konce igre crno-belih poveže na pravi način, pa je kako je vreme odmicalo igra bivala sve ubedljivija, dovoljna tek za četvrto mesto u regularnom delu sezone regionalnog takmičenja i okršaj sa apsolutnim liderom Zvezdom i poraz u polufinalu plej-of serije, začinjen tek jednom pobedom.

U Evrokupu crno-beli su stigli do TOP16 faze kada su nesrećnim porazom u poslednjim sekundama od Ritasa, pogotkom budućeg igrača crno-belih Parahuskog, stavili tačku na solidnu evropsku odiseju. Međutim nagoveštaj svetle budućnosti Partizana pod Trinkijerijevim vođstvom stigao je već narednog meseca kada je u Nišu savladana Zvezda za prvi Italijanov trofej sa beogradskim klubom. Na tom trofeju se ostalo te sezone pošto je i u finalu Super lige Srbije Partizan poražen od Zvezde, ali uprkos ne baš blistavom saldu, pedantni Italijan je već tada znao sa kakvim timom raspolaže pred nadolazeću sezonu 2019/2020, koja će biti kruna njegovog boravka u Beogradu.

Crno-beli su pametno uradili prelazni rok i reket pojačali pokretljivim i atraktivnim Viljem Mozlijem, spoljna linija je dobila na kreaciji dolaskom Korija Voldena i povratkom prekaljenog Nemanje Gordića, a nakon početne adaptacije vrlo dobra forma Ognjena Jaramaza doprinela je nezaboravnim momentima u igri crno-belih te sezone. Ne bi trebalo zaboraviti ni Rašona Tomasa, koji je toga leta stigao kao najzvučnije pojačanje, a trojke Markusa Pejdža i danas stvaraju žmarce među  „Grobarima“.

Hemija u igri tima, koji je već tokom leta došla do izražaja trofejem u Superkupu AdmiralBet ABA lige, bila je toliko izvanredna da ni odlasci okosnice tima iz prošle sezone (Vanja Marinković, Aleks Renfro, Džok Lendejl) nije uticala da partije Partizana. Dominacija u regionalnoj ligi i sigurno prvo mesto dobilo je potvrdu sa sjajnim rezultatima i u Evrokupu gde je vrhunac dostignut u drugoj fazi takmičenja. Taj deo je završen sa skorom od impresivnih 5:1 i dve velike pobede protiv Virtusa u Beogradu i Bolonji.

Sve je bilo spremno za četvrtfinalni spektakl protiv UNIKS-a iz Kazanja, ali je pandemija učinila svoje da se velika košarkaška bajka tu i zaustavi, a ono što je usledilo narednih meseci i ružni rastanak sa Trinkijerijem, ostavićemo za deo prošlosti namenjen zaboravu.

Jer u petak kada dlanovi navijača Partizana proizvedu gromoglasan apaluza, dobićemo potvrdu da ljubavi tu ima, suprotno od čuvene pesme grupe „Regata“ koja se vezuje sa Trinijerijevo ime.

Uprkos tome što je dolaskom Željka Obradovića Partizan nadmašio uspehe koje je Trinkjeri ostvario, boravak Italijana na klupi crno-belih bilo je doba renesanse u igri, pa nije ni čudo što je svojevremeno često citirao sunarodnika Dantea Aligijerija, najznačanijeg predstavnika ovog pravca u srednjovekovnoj kulturi njegovog podneblja.

Partizan je rasturio Žalgiris u Kaunasu, demonstrirali su silu, ako budu na tom nivou, mogli bi do trijumfa. U odnosu na PAO, vraća se Kevin Panter što je ključ. U petak, Barselona će u Milano, Armanija se niko ne boji, ali porazi Katalonaca u Berlinu, pa i od Efesa su opomena. Španski derbi između Baskonije i Valensije bi ipak trebalo da pripadne Baskima, tim pre što "Narandžasti" u poslednje vreme baš ne umeju protiv ovog rivala.

Monako će u Istanbul, tradicija govori u prilog Turaka, i prošle sezone u lošoj godini dvostrukog prvaka Evrope, preslišali su "Kneževe", plus poeni su možda najbolja ideja.