Micić otvorio dušu: "Nikada nisam popio kafu sa Larkinom, a on je čovek kojeg najviše poštujem"

Srpski plejmejker i košarkaš Anadolu Efesa Vasilije Micić opisao je svoj boravak u Efesu sa kojim ima dve titule Evrolige u poslednje dve sezone.

Od svog dolaska u Istanbul, Micić je jedan od najboljih igrača Evrope i sve se češće spominje da bi karijeru mogao da nastavi u NBA ligi. Ipak, njegov put, ali ni put samog kluba - nije bio lak.

"Biti dva puta uzastopni šampion Evrolige i MVP finala u klubu kao što je Anadolu Efes je neverovatno. Svi smo došli ovde u teškom trenutku za klub. Posle toliko promena igrača i trenera, osetilo se da je klub umoran. Očekivanja su bila mala kada smo došli ovde 2018. godine, ali to je možda najveći razlog zašto smo još ponosniji na naš uspeh. Jer, svaki igrač je dokazao svoj kvalitet i strast. Svi su došli ovde gladni uspeha i posle četiri godine sada se osećamo kao porodica", započeo je Micić.

Uz te dve titule Evrolige, Micić je osvojio brojne individualne trofeje. Prošle godine je bio MVP turnira, kao i MVP finala, što se prelilo i na minulu sezonu.

"Nikada ne jurim za dostignućima, posebno ne za individualnim. Jer kada rastete kao potencijalni talenat, nosite ovaj pritisak na svojim ramenima od malih nogu i sve ove dodatne informacije čine da osećate veći pritisak. Želim da me se sećaju navijači Efesa i ljudi moje generacije", poručuje Micić.

On je potom govorio o polufinalnom susretu Evrolige sa Olimpijakosom u Beogradu kada je svojom trojkom prelomio meč. Kako je i tada posle utakmice rekao - nije razmišljao mnogo pri podizanju za šut za tri u poslednjim sekundama.

"Osećao sam se kao da je meč trajao pet sati. Tek sam ušao u igru i imao sam neke manje povrede u drugom poluvremenu. Tako da je moja prva misao bila da nekako nastavim da igram. Možda nisam imao najbolji meč, ali sam se osećao dovoljno dobro da završim utakmicu. Kada sam pokušao trojku sa korakom  unazad preko Slukasa, shvatio sam da su mi noge dovoljno jake. Znao sam da, ako budem imao još jednu šansu posle tog šuta, moram da ostanem skoncentrisan sve dok ne izbacim loptu iz ruke. Upravo to se desilo u poslednjim trenucima meča. To je bio najbolji trenutak u mojoj karijeri do sada".

Zatim je govorio o svom odnosu sa trenerom Erginom Atamanom.

"Sa njim sve postaje posebnije. Ne priča mnogo. Prvi sastanak koji smo imali tokom leta kada sam došao ovde nije trajao ni pet minuta. Bio sam u Litvaniji i ponudili su mi da dođem u Anadolu Efes. Ergin Ataman mi je ponudio ulogu kombo-beka. U to vreme sam bio u sličnoj ulozi u Žalgirisu . Dok sam ranije igrao za Tofaš, Ergin Ataman je bio menadžer Galatasaraja. Primetio sam da su svi tamošnji igrači koji znaju da igraju pik-en-rol veoma produktivni u Atamanovom sistemu", pojašnjava Micić.

Šejn Larkin ga je hvalio u Beogradu rekavši da mu je on najbolji saigrač ikada. Ništa manje lepe reči nije mu vratio ni Vasa Micić, iako mnogi smatraju da su oni rivali unutar tima. Rezultati i ponašanje na parketu se s tim ne slažu...

"Ova diskusija je za ljude koji vole košarku. Poštujem prošle generacije. Šejn možda ne zna mnogo o prošlim igračima u Evropi, ali ja znam. Veoma sam srećan što sam uključen u ovu diskusiju jer smo obojica došli ovde teškim putevima. Došao sam ovde kada sam bio šesta-sedma opcija u Žalgirisu.

Mislim da obojica imamo jednu zajedničku stvar - zaista smo skromni. On je najbolji saigrač kojeg sam ikada imao. I košarka i karakter su mu kvalitetni. Za četiri godine koliko je ovde, nikada nije bio u situaciji da govori: 'Najbolji sam'. Uvek je bio spreman na saradnju. Ne priča mnogo, ali kada priča, sve što kaže je jasno i tačno. Glavni razlog zašto smo tako kompatibilni je taj što svoj ego ostavljamo po strani. Niko od nas nije video jedni druge kao pretnju. Sve ove stvari koje sam spomenuo čine ga višim u mojim očima i u mom srcu. Nikada nismo zajedno izašli na večeru ili kafu, ali nikada nisam imao toliko poštovanja prema bilo kome", opisuje Micić.