Milutinov u odabranom srpskom društvu: "Napokon..."

Srpski centar Nikola Milutinov osvojio je prošle večeri prvu evroligašku titulu u karijeri.

Jedan od najboljih centara Evrope konačno je dobio priznanje koje mu je nedostajalo u karijeri - evropski trofej. Nikola Milutinov postao je 17. srpski igrač koji je osvojio Evroligu i nakon nekoliko godina neuspešnih pokušaja konačno je uspeo u nameri.

"Fantastičan osećaj, napokon, posle toliko godina čekanja. Mogu da kažem da smo zaista mnogo radili, a svi porazi na Fajnal foru bili su neka vrsta nauka za dalje. Konačno smo uspeli da osvojimo titulu posle toliko godina čekanja cele organizacije. Nadam se da će sada biti malo lakše i da ovo nije poslednji trofej u mojoj karijeri, već da će ih biti još", rekao je Milutinov na početku.

Sjajan meč odigrali su i jedni i drugi iako su mnogi već otpisali Real zbog brojnih povreda i izostanka klasičnog centra.

"Bila je ovo veoma teška utakmica u kojoj smo morali da se prilagođavamo protivniku. Znali smo da će Real tako da nastupi, da će pokušati da raširi igru, više šutira i igra rasterećeno, kao što su pokazali na početku utakmice. Pogađali su praktično sve, posebno za tri poena. Mi možda nismo igrali dovoljno dobro, ali najvažnije je da smo pobedili. Ipak, moramo da im odamo priznanje jer su odigrali fenomenalnu utakmicu.

Uz sve probleme koje imaju, svaka čast njihovom treneru na organizaciji igre i igračima koji su odigrali sjajan meč. Ali, uz sve to, moram da čestitam i našim igračima jer nijednog trenutka nismo odustajali. I u teškim momentima davali smo nešto ekstra, odrađivali prljav posao i na kraju pobedili. Dosta je bilo čekanja."

Milutinov je odmah po isteku vremena otišao do dela tribine gde se nalazila njegova porodica i ogrnuo se srpskom zastavom.

"Porodica mi je bila u prvom planu i posebno sam se potrudio da im obezbedim što bolja mesta kako bi mogli da dožive sve što Fajnal-for nosi. Drago mi je što sam uspeo u tome, pogotovo ovde u Atini, gde mi je ipak malo lakše nego na nekim drugim mestima.

Njihova podrška mi znači najviše, ne samo sada, već tokom celog života. Odmalena su me vodili na treninge i činili sve za mene. U teškim momentima uvek su bili uz mene, a bilo ih je dosta. Zato ovaj trofej posvećujem njima i hvala im na svemu", naveo je Novosađanin.