Mit je tamo negde, rezultati i sramota ostaju Partizanu zauvek

Partizan je odigrao svoju prvu utakmicu nakon odlaska Željka Obradovića (pobeda nad Bajernom) i svega što se dešavalo nakon toga, što je mimo svake logike bila glavna tema u državi koja već godinu dana prolazi kroz period društvene tenzije.

Pokrenuo je odlazak Obradovića mnogo toga, čovek je pokazao da je prosto pokret, a vernost koja je iskazana njemu nije u sportskim okvirima viđena ovde… Pa, jako dugo, ako ikad. Možda je ta reakcija na ostavku košarkaškog trenera splet brojnih okolnosti, u stvari, sigurno jeste to, ali je činjenica da je ona nešto pokrenula u korpusu Partizanovih navijača.

Nažalost, nije to donelo nešto lepo do sad, već jednu od najvećih sramota navijača u 21. veku. Jeste, verovatno je bilo mučnije tog oktobra 2016. jer je bilo neočekivano, ali doček svojih igrača zvižducima i psovkama, pa onda zviždanje koševima svog tima i aplauzi protivničkim poenima…? Suludo, najblaže rečeno.

I neobjašnjivo. Šta su ti koji su zviždali očekivali, šta im je bilo realno nadanje? Da profesionalni košarkaš otera predsednika? Da jednostrano raskine ugovor? Pa, da li je iko od tih ljudi zaposlen? Kako to misle da zaposleni samo jednostrano raskine ugovor i onda nastavi da izdržava sebe i svoju porodicu?

Stvarno neobjašnjivo. U drugom poluvremenu je bilo nešto bolje, nije se aktivno navijalo protiv svog tima, ali atmosfera nije bila ni senka one sa bilo koje evroligaške utakmice do sada. I da se samo naglasi, potpuni je poraz da se piše o ovome, a ne o košarci.

Što se košarke tiče, nije tu bilo nekih velikih promena, samo je bilo malo bolje ono što se do sad radilo: malo manje ispadanja u odbrani, malo bolje čitanje protivničkih akcija, malo bolja anticipacija u promenama, malo jače unošenje u rame kad se uđe u duel. Sve što bi se očekivalo posle šok terapije.

Videli smo i ovde seriju, ali one je iznosila "samo" 15:3, od 76:62 do 79:77, ali je na kraju ipak došla pobeda koja je skinula veliki kamen sa leđa igračima. Oni moraju sada da nastave sa pobedama i sigurno će raditi da ispune svoj ugovor, ali ponašanje publike koja ne vidi najočigledniju stvar je ono što će dati boju narednim utakmicama.

Jeste, svima je žao što Željko Obradović nije tu, svima je žao što je taj mit sada "tamo negde", ali poenta je da sve pobede i svi porazi i svaka utakmica - sve se to piše Partizanu i nikom drugom.

Kad igrači na kraju sezone odu iz kluba (a verujem da će biti egzodus) rezultati će ostati upisani i označeni kao rezultati Partizana. Zviždanje prolaznima je ne samo kontraproduktivno i protivno kulturi kluba, već je i besmisleno.

A oni koji su u četvrtak uveče zviždali u Areni u znak protesta, kome ćete zviždati i za koga navijati sledeće nedelje u Evroligi?