Mnogi ga osporavaju, ali on je jednostavno najbolji!

Ergin Ataman je najbolji košarkaški tener u Evropi!

Mnogima se ova rečenica neće dopasti, Turčin nije omiljeni lik nigde osim tamo gde radi, posebno je antipatičan našim ljubiteljima košarke, ali neoboriva činjenica je da ekipe koje on predvodi već pet godina igraju najbolju i najlepšu košarku u Evropi.

Titula šampiona Evrope koju je sinoć osvojio sa Panatinaikosom je samo kruna svega onoga što ovaj čovek radi svih ovih godina.

Od Efesa je napravio imperiju, 2019. je igrao finale Evrolige i izgubio od CSKA, u narednoj sezoni je dominirao, ali ga je prekid zbog Kovida sprečio da možda već tada uradi ono što nije godinu dana ranije. 

Nije se pokolebao, pa je Efes 2021. i 2022. godine odveo na krov Evrope, a u ovoj drugoj sezoni je to uradio sa šestog mesta na tabeli i sa ekipom koja je već tada bila u padu i daleko od svog limita.

Prošla sezone bila je mučna, Vasa Micić je glavom već bio u NBA ligi, Larkina je stigao umor, ostali su potonuli, a i sam Ataman je izgledao kao da nije tu i bilo je jasno da će "podići sidro".

Ali i u takvim okolnostima je uspeo da osvoji titulu u turskom prvenstvu i na najbolji mogući način se oprosti od ekipe koju je etablirao u evropski "krem".

Posao kog se letos prihvatio u Atini bio je sve osim lagan.

Panatinaikos je evropski velikan koji je 11 godina bezuspešno lutao nakon odlaska Željka Obradovića, kontroverzni vlasnik Dimitris Janakopulos nije uspevao da nastavi tamo gde su mu stali otac i stric, pa je odlučio da napravi totalni "reset", da uloži mnogo novca i krene u projekat, koji je sa Atamanom na klupi trebalo da donese sedmi trofej Evrolige u Atinu u narednih nekoliko sezona. A trofej je stigao odmah!

Turčin je od gazde dobio sve što je tražio, "poklon" u vidu Kostasa Slukasa iz Olimpijakosa, Matijasa Lesora iz Partizana, Džerijana Grenta, koji je bio MVP Evrokupa, a kao "šlag na tortu" je došao i Kendrik Nan, ozbiljno NBA ime...

Uz lokalne momke poput Papapetrua, Kalaicakisa i Mitoglua, te Litvanca Grigonisa je stovrena ozbiljna osnova za budućnost.

PAO nije dobro krenuo u sezonu, imao skor 1-3 posle četiri odigrana kola, ali se već tamo negde u novembru "namestio" i počeo da liči na plej-of tim.

U drugom delu sezone se već jasno videla Atamonova filozofija, igra sa skraćenim rosterom, "ključevi" ekipe u rukama četvorice igrača (ovih koje smo gore pomenuli) i "zeleni" su onda zaličili i na fajnal-for ekipu. 

Imali su brutalnu seriju pobeda, pao je i Real u Madridu, pa je regularni deo završen na drugom mestu.

U plej-ofu drama protiv Makabija, imao je "ponos Izralea" 2:1 u seriji i meč loptu u Beogradu, ko zna šta bi bilo da se igralo u Tel Avivu, ali je Ataman i tada, u svom stilu, tvrdio da PAO ide na fajnal-for i da će podneti ostavku ako se to ne desi.

Desio se preokret, a koliko je poverenje stekao Ataman u Atini, možda najbolje pokazuje činjenica da se Dimitris Janakopulos prvi put posle dve godine pojavio u Oaka areni na mečevima protiv Makabija.

PAO je na F4 u Berlin otišao pun samopouzdanja, nekako je svakom ko prati košarku "mirisalo" da ovaj tim može da ode do kraja i to se i desilo.

U polufinalu je srušen Fenerbahče sa 73:57, a u finalu prvi favorit i branilac titule Real sa 95:80.

Ataman je u oba meča u Berlinu pokazao zašto je najbolji. Svaka odluka koju je doneo bila genijalna i uvek je bio za korak ispred Šarunasa Jasikevičijusa i Ćusa Matea.

Na sve je imao odgovor, čak i za lične greške Nana protiv Reala, kada je povukao neverovatan potez, "zalepio" Vildozu, koji nije ni planiran da igra, na Kampaca i potpuno razgradio igru Reala. A šta tek reći za Mitoglua na "petici", kada su svi pomislili da će ga Tavares uništiti u finišu, a ovaj ga je zaustavio u odbrani i dao mu dve trojke u lice u fazi napada.

PAO je posle onakve šuterske rapsodije Reala u prvom poluvremenu bio samo na -5 posle 20 minuta igre, a svaka druga ekipa u Evropi bi bila na -20. I to je taj mentalitet.

Nije se Realu smanjio koš u drugom poluvremenu, niti su njegove zvezde odjednom zaboravile da igraju, nego je PAO demonstrirao savršenu odbranu i njegovi igrači su stizali sve.

To je bio klasičan trenerski pečat i to je prosto to.

Ostaće i dalje priče kako je on rođen pod skutima sreće, kako dolazi na svaki treći trening i da mu pomoćnici vode ekipu... Priče su tu da se pričaju, a ono što Ataman priča na terenu je definitivno najbolji "proizvod" u Evropi.

I da se vratimo na početak. 

Projekat novog Panatinaikosa se nastavlja, bez obzira na instant uspeh. Dobiće Ataman sigurno još dva velika igrača za narednu sezonu, priča se da je Hezonja jedan od njih i vrlo je moguće da je Berlin bio samo početak jedne blistave serije...