Mnogi nisu svesni kakva je legenda Vlade Đurović - Zadrani ne zaboravljaju titulu protiv dvostrukog prvaka Evrope!

Košarkaški klub Zadar je na spektakularan način obeležio 40. godišnjicu od osvajanja titule prvaka Jugoslavije, titule koja za njih ima ogroman značaj, jer je osvojena u finalu plej-ofa protiv zagrebačke Cibone, koja je tada bila aktuelni dvostruki prvak Evrope, predvođen legendarnim Draženom Petrovićem.

Pitanje šampiona rešavalo se u majstorici u Zagrebu, gde je Cibona bila veliki favorit, ali tadašnji trener Zadra Vlade Đurović je uspeo da ubedi svoje igrače da mogu da naprave senzaciju, u čemu su oni na kraju i uspeli.

Decenijama se u Hrvatskoj prepričava Đurovićev govor u poluvremenu, kada je pokušavao da ''probudi'' najboljeg strelca ekipe Petra Popovića, kome je između ostalog rekao:

''Koliko godina igraš tu košarku? Imaš troje dece, šta ćeš pričati deci? Ništa nisi osvojio!''

U nastavku je Popović postao bukvalno nezaustavljiv za odbranu Cibone, do kraja meča je upisao 35 poena, uz devet postignutih trojki, a Zadar je posle produžetka trijumfovao sa 111:110 i ostvario čudesni uspeh koji se u Zadru prepričava ''s kolena na koleno'', a u nedelju, tačno 40 godina kasnije, veliki broj navijača Zadra pozdravio šampionsku generaciju.

Centralni događaj održan je na punom Narodnom trgu, gde se Vlade Đurović sa balkona obratio prisutnim navijačima, kao i nekadašnjim i sadašnjim igračima Zadra.

''Želim da se zahvalim vama Zadranima što ste došli u ovolikom broju. Ovo je fantastično, naježio sam se! Bio sam ovde samo jednu sezonu, ali sam odmah shvatio sve. Promenio sam 13 država i 26 klubova, ali ovo što ima u Zadru nema nigde na svetu, da navijači pevaju 'mi smo Zadrani, Zadar je naš', hajde recite, koji grad na svetu to ima? Zagreb, Beograd, gde? Fantastično...

Duša grada ostaje ista, gledam ove mlade igrače ovde, želim vam da postanete veliki igrači. Gledao sam ovog malog Luku, juniora. Sa Zvezdom su igrali. Je li Luka tu'', upitao je Đurović, tražeći pogledom talentovanog Luku Bičića, koji je podigao ruku, a iskusni stručnjak mu je zatim poručio:

''Ej majstore, da ti kažem nešto - promašio si poslednji šut, da si ubacio, vi dobijate Zvezdu u 'Pioniru', ali znaš šta si pokazao? Da imaš veliko srce, uzeo si loptu i šutirao, moraš da budeš igrač. Pozdravljam vas i ostaćete mi zauvek u srcu. Hvala, Zadre'', poručio je Đurović, pozdravljen gromoglasnim aplauzima.

I nije samo ovaj senzacionalni rezultat nešto što Zadrani decenijama pamte, već se prepričavaju i Đurovićevi nesvakidašnji načini da motiviše svoje igrače i podigne im samopouzdanje.

O tome je sada za ''Slobodnu Dalmaciju'' govorio upravo Petar Popović, junak legendarnog finala, koji je otkrio i neke zanimljive anegdote i sa terena, ali i van njega.

''Počeo sam u petorci, igrao sam jako loše i trener Đurović me izvadio iz igre. Očekivao sam da ću u drugom poluvremenu opet početi u petorci, međutim nisam. Tek me u sedmoj minutu drugog poluvremena vratio na parket i krenulo je onako kako je krenulo.

Njegove reči su me dodatno motivisale i to je urodilo plodom. Odigrao sam ja i boljih utakmica, ali nikada nisu bile toliko važne. Znao sam postići po 40 poena u vreme kad još nije postojala trica.

Dok je Vlade Đurović entuzijastično vodio utakmicu i skakao, pukle su mu pantalone iza, pa je skinuo džemper i vezao ga oko pojasa. U jednom trenutku Đurović je vikao: izmena Obad – Mlađan, a Obad je u tom trenutku imao loptu na sedam metara, digao se i pogodio svoj jedini šut na toj utakmici. Sećamo se svi legendarnog leta Veljka Petranovića preko zapisničkog stola. Na samom početku utakmice Franjo Arapović je udario laktom Darka Pahlića pa je isključen iz utakmice. To je spoj sitnih detalja i jednostavno smo isprovocirali pobjedu.

Sećam se i rečenice Đurovića kada smo osvojili i slavili. Rekao je da se našao u pravo vreme na pravom mestu. Nasledio je tu generaciju koja je jako dugo zajedno igrala. Mi smo svi manje-više generacijski dve, tri godine razlike. Pre svega, mi smo bili jedna klapa, pravi mangupi. 

Nije bilo treninga nakon kojeg ne bismo otišli barem na piće, ako ne i u disko i na večeru. Stalno smo se družili. 

Što se Đurovića tiče, u karijeri sam prošao i boljih i gorih trenera, ali on je u tom trenutku bio pravi animator i psiholog. Sve te pripreme pre utakmice i priče koje su bezbroj puta ispričane – od igranja fudbala pre utakmice, preko jagnjetine na sam dan utakmice, do nokauta redara na ulazu u dvoranu – maksimalno su nas rasteretile i opustile. Otišli smo da odigramo utakmicu sa stavom 'šta bude' i to se isplatilo'', ispričao je Popović.