Najveća Duletova mudrost: "Može da se pogreši kakav je ko igrač, ali..."

Prerani odlazak Duška Vujoševića rastužio je apsolutno celu sportsku Srbiju. I one koji su ga voleli i one koji ga nisu voleli i one koji su voleli da ga mrze ili da ga imaju na suprotnoj strani, jer su ga svi poštovali.

Pored nepregledne plejade igrača koje je stvorio, Dule Vujošević je bio poznat i po svojim izjavama. Umeo je često da se prepucava, umeo je da pecka, ali i da motiviše igrače i da gradi tim.

Nekad je sa igračima to bila neka vrsta "grube ljubavi", gde je trebalo da se radi, trenira, ali i živi u skladu sa standardima sportiste i Partizana.

Od svih njegovih izjava, verovatno je najpoznatija ona o tome da treba birati kvalitetne ljude i da kod toga ne sme da se pogreši. Ponavljao je to često, a najbolje je to sumirao u jednom dokumentarcu sažeo legendarnim rečima.

"Ubeđen sam da, ako se radi na takav način kako smo mi radili, dosta stvari u Srbiji može da bude na evropskom nivou. Tu je sledeći kriterijum: može da se pogreši u tome kakav je ko igrač, a u onom težem delu, još lakše se pogreši u proceni kakav će igrač postati. Ali ne sme da se pogreši u tome kakav je čovek. Ako imate odličnog igrača koji je loš čovek, on će ostatak tima da pojede kao rak. Takav vam ne treba.

Meni se u tom smislu čini da je Partizan zapravo jedan od retkih, možda čak i jedini tim u Evropi koji funkcioniše poput porodice. Ta porodica, uslovno rečeno, ima tri člana: igrače, upravu i navijače…

Prosto, tu moraju da budu ljudi koji su spremni ne samo da podnesu, nego da isprave tuđu grešku. Kada je neko pogrešio, pa čak i kada je pogrešio u smislu izbora šuta ili čak u smislu nekog egoizma i sebičnosti, drugi igrač ne treba da ga kritikuje, nego da se vrati sprintom i baci za tu loptu kao da je on napravio grešku. E, tada se pali mašina".

Iako način na koji je Partizan tada funkcionisao danas nije moguć, ove reči ostaju i dalje vredne i zauvek urezane u mislima svih koji prate sport.