NBA Evropa + Evroliga > 5.000.000.000! ''Klubovima više od 100.000.000 evra za tri godine''?!

Sve izvesniji proboj NBA lige na evropsko tržište doneće velike promene u evropskoj klupskoj košarci, a ono što u ovom trenutku najhviše zanima sve ljubitelje košarke je kako bi izgledao novi format elitnog evropskog takmičenja, da li bi to bila NBA Evropa bez Evrolige, da li njihovo zajednično takmičenje ili bismo imali i jedno i drugo takmičenje.

Na tu temu je u opširnom intervjuu za španski ''Mundo Deportivo'' govorio novi izvršni direktor Evrolige, 57-godišnji Ćus Bueno, koji je između ostalog dao i svoju prognozu raspleta ove priče.

On je prošao dug košarkaški put do uloge koju sada obavlja u Evroligi. Bueno je igračku karijeru gradio u španskoj ACB ligi, bio je i sekretar sindikata igrača, kasnije izvršni direktor Španske košarkaške federacije, potpredsednik NBA za Evropu, Afriku i Bliski istok, direktor košarke u DAZN-u, a nedavno je radio i za investicione fondove vezane za sport. 

Kako on vidi aktuelni trenutak u Evroligi, koja se nalazi na prekretnici, u iščekivanju istorijskih odluka?

''To je veoma zanimljiv trenutak. Video sam to kao ogromnu priliku. Već sam preko 30 godina u košarci, i kada su me klubovi pozvali da pružim ruku u ovom trenutku, iskreno, za nekoga ko je strastven prema košarci, to je bio, kako Amerikanci kažu, 'posao iz strasti', i nisam želeo da propustim priliku da budem tamo. Znao sam izazov, znao sam priliku jer je ovo složeno vreme, ali sam veoma srećan''.

Da li bi pokretanje NBA Evrope značilo kraj Evrolige?

''Kao što znate, imam veoma dobar odnos sa NBA i mnogim njenim rukovodiocima, uključujući Adama Silvera i Marka Tejtuma. Otvorili su ono što se zove 'soba podataka', gde objašnjavaju projekat ljudima kojima žele da ga objasne. Ovo se završava 26. ili 27, a zatim ću predstaviti svoje zaključke svom Upravnom odboru. I za sada, moramo biti poštovani, moramo čekati i moramo videti kako će tržište reagovati na ono što kažu da žele da urade i koliko vrede njihovi planovi. Dogovorili smo se sa NBA da ćemo čekati i da ćemo, kada se ovaj proces završi, sesti zajedno. Jer, kao što su i sami rekli, bili bi oduševljeni da razgovaraju o tome sa Evroligom i vide da li postoji zajednički jezik i da li možemo postići neku vrstu dogovora''.

Ogroman novac je u igri, novac koji je doskora bio nezamisliv u evropskoj košarci.

''Postoje dva scenarija. NBA prikuplja novac, i to je 5 milijardi, kako kažu ili kako čitamo u štampi, čemu ciljaju. Pa, to bi bila veoma dobra vest za košarku. Evropska košarka nikada nije imala 5 milijardi za ulaganje u svoj ekosistem. Dakle, morali bismo da sednemo sa njima da kažemo: 'Kako možemo zajedno maksimizirati ovu priliku?' I moramo biti dobro pozicionirani da vodimo pravi dijalog kako bismo to mogli da uradimo zajedno.

Mislim da oni takođe znaju da je lakše to uraditi zajedno. Jedan od problema koje je košarka imala je taj što nije monetizovana, i zato NBA vidi priliku da to učini. Video sam to kada sam bio u NBA, sve je postalo previše fragmentirano. Kada fragmentirate tržište, razvodnjavate vrednost, a onda je mnogo teže monetizovati navijače jer su podeljeni, nisu na jednom mestu, monetizovati sponzorske ugovore, monetizovati TV ugovore jer je sve toliko fragmentirano. 

Ako NBA dođe i uradi stvari sama... pa, mi sa ove strane stola verujemo da će to još više fragmentirati tržište i dodatno podeliti vrednost. Mislim da svi znamo da ako možemo da radimo u ujedinjenom ekosistemu, on će postati monetizovaniji. Dakle, na tome radimo. 

A ako NBA ne dođe jer na kraju ne prikupe kapital koji su želeli i odluče da pauziraju, sačekaju još malo, šta god... pa, kao Evroliga, moramo imati plan, koji smo predstavili pre nedelju i po ili dve nedelje, trogodišnji plan'', objašnjava Bueno.

Koji od ovih scenarija je najrealnije ostvariti? 

''Ako prikupe novac, najlogičnije bi bilo zajedničko takmičenje sa NBA. I oni znaju da je lakše to uraditi zajedno.

Imati dva takmičenja na najvišem nivou bi podelilo tržište i spustilo prosečan nivo. To nikome ne bi pomoglo. Najbolje je to uraditi zajedno, čak i ako to uključuje kompromise sa obe strane''.

Evroligu čini 13 klubova akcionara. Da li to znači da bi bilo koji sporazum morao da uključi tih 13 klubova, ili je to situacija o kojoj bi takođe trebalo razgovarati?

''Ne, mislim da bi svaki sporazum trebalo da obuhvati svih trinaest klubova. Druga stvar je da procena vrednosti svakog kluba može biti drugačija i mogu postojati različiti nivoi ekonomskog povrata''.

Zašto Evroliga nije u potpunosti monetizovala svoj sportski proizvod?

''Zbog fragmentacije - previše takmičenja, previše igrača. To smanjuje ukupnu vrednost. NBA je samo jedna. Ovde postoji pedeset nacionalnih takmičenja plus pet evropskih takmičenja. Možda nismo bili u stanju da to uradimo kako treba. Moramo postići dogovore, ujediniti se i definisati piramidu, ekosistem koji ima smisla''.

Zašto sada dolaze velike investicije?

''Zato što fondovi ulaze u sport. Ušli su u NBA i NFL. Već su ušli u fudbal. Sledeći prirodni korak u Evropi je košarka. To je novac koji ulazi u sport i ubrzava njegov rast. Za mesec i četiri dana koliko sam u Evroligi, razgovarali smo sa više od 25 fondova zainteresovanih za ulaganje u nas, sa ili bez NBA. Postoji mnogo fondova koji žele da ulažu u Evroligu kakva je sada''.

Odakle bi došao povraćaj za investitore, koji bi tokovi prihoda rasli?

''Postoje različiti modeli - podela prihoda, kupovina udela u klubu, ulaganje u infrastrukturu… Neki su jednostavno: 'Ne želim da budem uključen u klub, ali želim da kupim udeo u areni i zadržim profit od košarkaške arene'.

Govorili ste o generisanju mnogo većih prihoda kroz arene, da klubovi dobiju mogućnost dobijanja kredita za izgradnju novih arena ili renoviranje starih.

''Ovo je jedna od stvari koje smo identifikovali i predstavili Upravnom odboru, što nam je dalo zeleno svetlo. To je način da se poboljša organski rast klubova. Želimo da pomognemo klubovima da se sami finansiraju i modernizuju. Veliki klubovi bi možda mogli da se sami finansiraju, ali ova pomoć bi mogla biti veoma korisna i za druge. Izračunali smo da bi nam mogla biti potrebna milijarda, i u roku od nedelju dana već smo imali četiri fonda koja su želela da investiraju''.

Bueno je govorio i o potrebi da se timovi pretvore u stalne franšize kako bi se njihova vrednost umnožila...

''Vrednost imovine kluba zavisi od toga šta radite. Licenca traje deset godina, ali šta se dešava u jedanaestoj godini? Ako ste franšiza, vrednost vašeg kluba je mnogo veća nego ako jednostavno imate pravo učešća na deset godina. Franšize pomažu jer pružaju sigurnost i sigurnost za infrastrukturna ulaganja koja želite da amortizujete. Želite da amortizujete tokom više od 10 godina, ali onda, pored toga, u knjigovodstvenoj vrednosti kompanije, posedovanje franšize vam daje mnogo veću vrednost kompanije nego nemanje te franšize''.

Evroliga razmatra podelu svojih timova u dve grupe počev od sledeće sezone kako bi se ograničio raspored i omogućio ulazak novih timova. Dokle se sa time stiglo?

''Da bismo udovoljili svima i održali isti nivo takmičenja, možda će nam biti potrebne dve konferencije. Moramo da odlučimo da li da nastavimo sa 20 timova još godinu dana ili da se proširimo na 22. Ovo treba da se odluči za dve ili tri nedelje. Ali ako osvajate tržišni udeo sa istim nivoom takmičenja, 24 tima bi bilo idealno, ili možda za pet godina, 30. Dobijamo sve više poziva od timova koji grade jake sastave i žele da se pridruže''.

NBA projekat rezerviše deo svojih mesta za timove koji se kvalifikuju na osnovu sportskih zasluga. Da li Evroliga razmatra ovaj put?

''Pa, mislimo da je to dobra ideja i želimo da je razmotrimo i u našem modelu. Ako rastemo, želeli bismo da imaju pristup i klubovi van Evrokupa, i želeli bismo da istražimo mogućnost da to učinimo kroz nacionalna takmičenja.

Svaki klub mora da razume šta želi da bude i da se uskladi sa svojim članovima, koji su ti koji moraju da odluče. U Nemačkoj, na primer, mnogi klubovi su to uradili, ali tamo je 51% u vlasništvu članova, a 49% sponzora ili investitora''.

Da li će evropska košarka iz svega ovoga izaći jača? 

''Pitali su nas koliko vredi biti franšiza u Evroligi. 'JB Capital', veoma važna investiciona banka u Španiji, procenila je Evroligu na 1,2 milijarde evra. A franšize na 50-80 miliona evra. To je znak veoma dobrog zdravlja Evrolige. Evroliga je superbrend koji odlično posluje i morao je malo da promeni svoju strukturu i da radi stvari drugačije kako bi povećao svoju vrednost. I sada se to ostvaruje. 

Zamislite, ako se pridruži šest franšiza sa po 80 miliona, to je 400 miliona koji ulaze u klubove. Klubovi bi mogli da ponesu kući više od 100 miliona evra za tri godine. To je ogromna količina novca, a osim toga, njihova procena vrednosti franšiza, ako se poveća na 2 ili 2,5 milijarde, biće mnogo veća. Evroliga ima veoma dobar plan i on se može ostvariti'', optimistički je zaključio Ćus Bueno.