Nije Evroliga sve

Košarkaška Evroliga od svog postojanja nastoji da usvaja elemente organizacije NBA lige, ali rukovodioci to često rade trapavo.

Osim što nije profitabilno takmičenje imajući u vidu odnos prihoda i rashoda koji su znatno veći za timove učesnike, ne ispostavlja se kao najpraktičnije. Sam sistem u pogledu na NBA ligu ne oslikava pravu esenciju košarke na Starom kontinentu gde i van Evrolige postoje timovi koji igraju fenomenalno, gde nastupaju izvanredni igrači, ali za njih nema prostora u javnosti budući da je sav fokus na elitnom takmičenju i delom Evrokupu.

Tokom minulog vikenda smo imali priliku da vidimo zbog čega zatvoren sistem takmičenja u Evroligi urušava boljitak ovog sporta

U Španiji je Kup po drugi put u poslednje tri godine uzeo tim koji nije evroligaš - Unikaha tim iz FIBA Lige šampiona. Istina, tamošnji šampionat je najjači u Evropi i popriličan broj ekipa im redovno uzima "skalp". U Francuskoj smo dobili senzaionalnog osvajača u vidu Le Mana koji je oduvao Monako u finalnoj utakmici. Trento je dobio bledi Armani, dok u Nemačkoj ni Bajern, a ni Alba nisu igrali u meču za trofej koji se našao u rukama Sintainiks Miteldojčera.

Ako uzmemo u obzir da je Alba tim sa višegodišnjom licencom, baš kao i Asvel, te da bez većih aspiracija za rezultatom igraju Evroligu, onda je potpuno nelogično što Evroliga ne poseže za većom prodornošću u elitno takmičenje, dok ono, uprkos svemu što marketinški nude, uz konkurentnost koju daju turniru, konstantno "visi" Partizanu i Crvenoj zvezdi.