O Partizanu nema više šta da se piše, a Žocu jedna stvar nije jasna

Zaista, šta više uopšte pisati o Partizanu? Svi problemi od početka sezone su tu, uvek su isti, ne rešavaju se, sve je ispisano, ali se ništa ne menja. Tim prosto ne može da poveže da 40, ili bar 35 minuta igra dobro. Nijedan igrač ne može da odigra na svom prosečnom nivou ceo meč ili bar njegov veći deo.

Sve je rečeno, sve je ponovljeno, ali se stvari ne menjaju.

A najgore od svega je što u svakoj utakmici samo nagoveste kakve bi stvari mogle da budu i kako izgledaju ti trenuci čiste magije koji stvaraju ono što navijači doživljavaju kao mitske sezone.

Bilo je to u trećoj četvrtini, kada je pogođeno par šuteva, a hala počela da peva onu pesmu u kojoj učestvuje cela hala, sve tribine i pesma ima svoj ritam.

I dok se to razvijalo na tribinama, na terenu su se vezivale dobre odbrane, dobri napadi, videlo se da se diže energija i osetila se ona čuvena "sinergija", kako je to svojevremeno opisao najtrofejniji trener Partizana.

E, a onda ne samo da je krava šutnula kantu punu mleka koje je upravo dala, nego je dala sebi par koraka da taj šut bude još jači i da kanta odleti što dalje. I tako, opet neznani put u sezoni su ovi igrači pokazali šta mogu i da ne rade to što mogu.

A zašto? Niko ne zna da objasni. Možda postoji neki mističan razlog koji znaju oni u svlačionici pa neće da iznose u javnost, ali teško.

Nekoliko stvari se tu sad nameće. Prvo, misteriozne povreda Tajrika Džonsa i neobjašnjive stvari oko Džabarija Parkera. Pazite, nije ovde pitanje samo transparentnosti. Setite se da smo vam odmah javili za Karlikovu nogu i Vanjina leđa, ne kriju u Partizanu nikad povrede igrača i njihovo fizičko stanje, to prosto nije manir kluba. Ali, kad trener kaže da je šokiran kad je saznao da neko neće igrati…

Druga stvar je nešto na šta nismo navikli - navijači su izgubili strpljenje. Prvi put za ovih šest godina koliko Partizan igra u Areni igrači su izviždani posle meča. A kada su posle utakmice otišli ispred navijača, nije bilo pesme, već im je jasno rečeno nešto na varijaciju "morate da budete svesni koji grb nosite na dresu, pa ste još debelo plaćeni za to".

Nije bilo nikakvog vređanja, niti bilo šta slično, ali ovo nije normalna situacija u KK Partizan. Nije uopšte.

Nećemo sad samo drvlje i kamenje po igračima, sigurno nije njima prijatna ova situacija, daleko od toga. Posle utakmice sa Fenerom malo ko je stao da priča sa novinarima. Pokuševski je vidno neraspoložen na pitanje zašto se ovo dešava procedio "Ne znam, nisam toliko pametan", a jasno je bilo koliko mu je teško.

Oni kažu da će biti bolje i da stvari dolaze na svoje mesto, ali kad ste na licu mesta, kad gledate utakmicu i pričate sa njima posle, ali i dan pre, nekako se steče utisak koji je normalan svuda, baš svuda, osim na nekoliko mesta u Evropi (Srbija, Grčka, Turska, pomalo Španija) - košarka je igračima posao. Oni dođu na posao, trude se da odrade posao što bolje i da kao svi zaposleni ljudi nađu neku ravnotežu sa svojom glavom kako da posao odrade što bolje.

I to je negde normalno, u stvari nije "negde", to je normalno, ali… Partizan, Crvena zvezda, Panatinaikos, Olimpijakos, istanbulska četvorka, Barselona, Real Madrid - tu mora košarka da ti bude i poziv, moraš da budeš i navijač osim što si profesionalac.

Da ponovimo, to je normalno, to je merilo po kome se treba ravnati, ali mi ovde nismo navikli na to. A veliko je i pitanje da li Beograd uopšte može da prihvati tu promenu. Partizan je bez problema prihvatio sve novine oko velike hale, tiketinga, marketinga, čega god, ali da navijač u crno-belom (ili crveno-belom, naravno) prihvati i bude mu normalno da se igrač u dresu njegovog kluba ne "loži" samo zato što nosi taj dres? Zaista teško.

I na kraju - Željko Obradović. Rekao je posle Fenerbahčea da ni malo ne sumnja u ono što radi, njegove metode i način vođenja utakmice. To je mišljenje većine - i dalje je za košarku najbolji i najveći. Ali Željko jednu stvar prosto ne može da razume, a verujemo ni bilo ko - ko čita ovo: da ti nisi motivisan prepunom i bučnom halom. Da ti ne dobiješ makar promil motivacije više i da želiš da odigraš za trunku jače i bolje zbog ovih navijača.

Krivite li ga zbog toga?