Obradović o Vujoševićevim idejama, Jokiću i odsanjanim košarkaškim akcijama

Željko Obradović radi, kako smo svi i očekivali, izuzetan posao u Partizanu. Njegov povratak na mesto starog uspeha sigurno da je jedan od događaja koji su obeležili ovu 2021. godinu. Veliki je put prešao najtrofejniji evropski trener da bi bio tu gde je sada. On je u intervjuu za "Nedeljnik" govorio o povratku među crno-bele, Nikoli Jokiću, Dušku Vujoševiću, ali i brojnim drugim stvarima. 

Izdvajamo ono sa košarkaških terena, a počećemo od samog dolaska. 

"Nikakav pritisak na mene nije vršen i odluka da se vratim u Partizan je bila samo moja. Ne može Željka Obradovića niko ni na šta da natera. Razgovarao sam samo sa svojom porodicom kada sam donosio odluku, a usput sam razgovarao sa mnogim drugim ljudima. Ja sam samo svoj. Imam iza sebe godine u kojima se nikada nisam krio iza bilo koga jer za tim nisam imao potrebu, sve sam u životu uradio tako što nisam pripadao nikome", počeo je Obradović. 

Žocu je košarka u krvi, on živi ovaj sport, a o tome najbolje svedoče njegove reči. 

“Nije mi se malo puta dogodilo da odsanjam akciju. Da je odsanjam bukvalno. Imam problem, razmišljam kako da olaškam igraču da postigne koš i legnem da spavam. Sanjam terene, igrače, postavku i tu akciju. Probudim se, nacrtam je i počnemo da treniramo i igramo. Mnogo mi se puta to dogodilo. Ili se brijem. I negde tamo u ogledalu iza mene, vidim nešto, neki oblik koji me asocira na nešto i tako se rodi nova ideja". 

Osvrnuo se na ulogu trenera u ekipi, a pravi primer bio je trener Nikole Jokića Majk Meloun. 

"Često se potcenjuje njegov trener Majk Meloun. On je čovek koji je prepoznao ono što većina nas nije, da Jokić može da prenese loptu, da bude glavni čovek u napadu. Dao mu je poverenje koje verovano nigde drugde ne bi dobio. A Nikola je genije. Najbolji dodavač NBA lige i to je naplatio i nadogradio. Tako su sada visoki igrači počeli da razvijaju svoje sposobnosti, izašli su iz kalupa.., Samo da vam kažem, bio je jedan čovek koji je takve ideje imao i u Jugoslaviji, još odavno“, a to je...:

"Dule Vujošević. On je u Partizanu krajem 80-ih koristio Divca kao trojku i oko njega gradio igru. Pričali su da on nije normalan sa takvim asimetričnim napadom, da eksperimentiše. Ljudi uvek pričaju... Tako se priča i da veliki igrači ne mogu da se kopiraju“, međutim uverava u suprotno:

"Naravno da mogu. Modeli igre ne mogu da se kopiraju jer nemaš 12 istih igrača ili istu petorku, ali igrači mogu. Pa košarka se tako razvila. Veliki igrači su kopirani, a drugi veliki su na to dodavali svoje nove poteze. Ne može da se kopira Džordanova završnica, ali Medžik i njegova dodavanja mogu. Ne može da se kopira Janisovo telo ili Jokićeva brzina razmišljanja, ne može ni šut Stefa Karija, ali njegove kretnje, to kako Kari namešta stopala, naravno da može. Druga je stvar što Alen Smailagić priča da je samo jednom došao pre Karija da šutira. I tad mu je Stef rekao da više nikada neće doći pre njega. Alen dođe u sedam ujutru, ovaj već tamo. I posle, kao, što je najbolji šuter svih vremena?“.

Budućnost srpske košarke vidi u privatizaciji klubova. 

"Voleo bih da se klubovi privatizuju i to po španskom modelu. Mislim na model po kom bi navijači donosili odluke ko im vodi klub. Odredi se kriterijum po kom neki navijač može da bude vlasnik jednog dela akcija i odrede se kriterijumi po kojima se bira ko od navijača može da glasa. Šta mislite, kako je izabran Florentino Perez? Ili recimo, kada sam bio u Istanbulu, bili su klupski izbori i na njih je izašlo 28.000 navijača, da zaokruže svog kandidata. Kada navijači izaberu jednog čoveka, na osnovu svega što je obećao da će doneti klubu, na osnovu njegovih reči se vrši redovna evaluacija. Pa ako si slagao ili nisi sposoban – doviđenja, majstore, neka dođe neko drugi“.