Obradović: "Partizanovci su posebni, odanost nas čini drugačijim"

Željko Obradović je dao intervju o kome se priča. U skoro sat i po razgovora za Part+ pretresao je brojne, brojne teme - od samih početaka, kako se rodila ljubav prema košarci, preko razvoja košarke, načina regrutacije igrača, analize pojačanja i važnosti razgovora i drugim.

Ali, neizbežna tema kad je KK Partizan u pitanju su navijači. Evroligaške utakmice Partizana stvarno su događaj koji prevazilazi sport, a svi upravo ističu navijače kao glavni faktor.

Obradović je govorio da su partizanovci "drugačiji", pa je tako novinar Marko Vlahović pitao Željka "šta nas to čini posebnijim u odnosu na druge?"

"Odanost. Odanost koju imaju navijači Partizana je neverovatna. Ja apsolutno pričam specifično o košarkaškom klubu. Takođe i o drugim klubovima. Ali, košarkaški klub je nešto posebno. I pričam o tim navijačima, ja to doživljavam na svakom koraku. Gde god se pomerimo, gde god odemo. I imali smo turnir sad u Italiji, gde su došli ljudi iz Livorna, sa majicama Partizana, koji kažu da gledaju Partizan, navijaju za Partizan. I dolaze gde god, čak su dolazili u Beograd. I Italijani. Bila su dva klinca, koji nisu znali da ja pričam italijanski, pa kad su to saznali, kažu 'mi navijamo za Partizan'. I to su navijači Partizana".

Odmah je nastavio, u dahu:

"Da ne pričamo o ovima ovde, da ne pričamo o ljudima iz regiona, da ne pričamo o ljudima iz cele Evrope. Vi znate te podatke koji su opšte poznati, koliko ljudi dolazi iz Evrope, ili iz raznih delova sveta na utakmice Partizana, negde je to hiljadu i po ljudi, iz ovog regiona pet hiljada, tako da nije samo to, nego godinama to traje. To je ljubav koja je neverovatna i posvećena s timom, i odana s timom i klubom. Šta god se dešava, mi smo uz vas".

Obradović je potvrdio "narodno znanje" - domaćim igračima je odmah jasna ta važnost, ali strancima ne uvek.

"Šta god se dešava, ja stvarno pokušavam da igračima to usadim kad dođu. Naravno, ovim našim igračima je to lakše, ali nekima nije bilo baš lako. Nekima nije bilo lako. Neki su mislili, 'dobro, igram za Partizan, pa kao, sve ovo normalno'. Ama, ništa nije normalno! Ama, nije normalno ovo što doživljavaš! Alo, dete, ovo nije normalno! To ćeš jednog dana da shvatiš, kad budeš prestao da igraš košarku, kad se budeš setio šta si doživljavao kad igraš za Partizan pred 22.000 ljudi i kad krene ona pesma zadnja. I ja svaki put, evo, sad bih mogao da se naježim na tu pesmu. Sad! E onda, znači, moraš to da im usadiš. Moraju da znaju šta to znači. Naravno, ovi stranci pokušavaju da pričaju srpski… Znaju da kažu hvala, znaju da kažu dodaj loptu, znaju, pričaju i onda i slušaju šta kaže ova pesma".

Ostekovski je posle utakmice na Tašmajdanu rekao da mu nije bilo lako da se koncentriše na utakmicu. Mada, rekao je da bi voleo da vi ne čujete.

"Naravno, to je simpatična izjava. Naravno da je okej. Šta hoću da kažem? Znači, ljudi prepoznaju to. Ja zaista mislim. Ja sam prošao sve i bio sam ranije trener Partizana, pa sam onda vodio velike klubove, da se ne vraćam. I Panatinaikos i Fenerbahče imaju izvanredne navijače. I, naravno, da ja kad odem i dan-danas tamo koliko me poštuju i vole takođe. Ali, ljudi moraju da shvate, Partizan je poseban upravo po tome. Znači, nema druge reči, nego ta da su posebni zbog toga što su toliko odani i što toliko vole taj klub. Šta god se desilo. Oko košarkaškog kluba pričamo. Ja sam imao priliku dok sam snimao neku emisiju da sedim sa nekoliko njih iz generacije koja je osvajala titulu '92. Neki odnos među njima i dalje postoji drugarski. To je nešto što... Košarkaški klub je i pre osvajanja te titule bio nešto posebno na tom području Jugoslavije, to kažu ljudi koji ne navijaju za Partizan. To je i dan-danas. Ja sam bio u Sarajevu i ljudi iz hotela, Sarajlije, pričaju o tome da su partizanovci, imaju dres Partizana, slikanje i tako dalje, pričaju o tome da dolaze stalno na utakmice Partizana. Iz generacije u generaciju. Uz svo poštovanje svih ostalih klubova".