Partizan će biti vreća za udaranje dok god se bude bavio simptomima, a ne uzrokom

Partizan je pretrpeo peti uzastopni poraz u Evroligi, a treći sa "stotkom" u tih pet. I kao da ni navijače više nije briga zbog toga. A i zašto bi, kad se ništa ne menja i sve je isto?

Pogledajte samo šta je Penjaroja rekao posle utakmice - ne može se na ovom nivou igrati bez energije, nismo koristili faulove, nadam se da nećemo opet kao u prvom poluvremenu (sami dodajte period igre), nismo se takmičili u pojedinim delovima igre… Na šta vas to podseća?

Prosto, ovi igrači imaju kvalitet i nije da ne znaju košarku, ali kad su na okupu u Partizanu ne igraju ni ono što znaju. Zašto je to tako, večita je tema i predmet nagađanja, ali i navijačkih i medijskih "istina" zasnovanih na glasinama iz treće ruke i govorkanjima.

No, ono što vidimo je da ovaj tim nema energiju kad igra i da se to ponavlja, pa je onda razumljivo zaključiti da nema ni želju da igra. Daleko od toga da su se strasti smirile, ali posle mesec i po dana možemo malo racionalnije da procenjujemo rad Željka Obradovića.

Sa jedne strane je nesumnjiva odgovornost na njemu za selektiranje tima, barem onog dela koji je priznao da je selektirao, a sa druge su tesne utakmice sa Barselonom i Olimpijakosom i tek poneki "zastoj mozga" koje je izvlačio, kako to reče Ife Lundberg, košarkaški genije, u čije znanje i sposobnost su se mnogi usudili da sumnjaju.

No, kao i u životu, od prošlosti se ne živi, niti treba biti zarobljen u prošlosti, treba biti svestan sadašnjosti i toga šta se sada može uraditi. Ali, tu tek zaboli glava. Jasno je da je Đoan Penjaroja evroligaški trener, a možemo pretpostaviti da mu je jedna od glavnih motivacija preuzimanja Partizana bilo to da ostane u Evroligi. Ali, posle ovih nekoliko utakmica, verovatno se i on pita gde je to došao.

Jer, stvarno je teško poverovati da će ovaj skup igrača u Partizanovom dresu nešto promeniti u narednim mesecima. Kameron Pejn je sjajno pojačanje, navijači mogu samo da žale što se nećkao da dođe ranije, ali teško da on može nešto da promeni. Cinici bi rekli da je čak dirljiva njegova vera da će se radom i zalaganjem nešto promeniti. "Oh, sweet summer child", kako to reče veliki američki pisac Džordž Martin.

Videćemo u kakvom stanju je i Tonje Džekiri, jedan čist i pravi centar, ali stvarno je teško pomisliti da oni nešto mogu promeniti kad je sve naopako.

Ako ste u kući, a tapete se ljušte, grlo grebe, teško se diše, neprijatno je toplo - vi ne lepite tapete, niti uzimate septolete, niti otvarate prozor da provetrite i rashladite se, jer kuća gori i treba ugasiti požar, a ne baviti se simptomima.

Prosto, a konstatovali smo to i pre - problem Partizana su kompletno narušeni odnosi u klubu i to se preliva na sve sfere, pa i na prvi tim. Ti spojeni sudovi Parnog valjka nekada su stvarali moćnu sinergiju, ali sada su samo skup jakih sila bez koordinacije i kontrole u okruženju koje je krhko i lomljivo.

Dok se ne sredi glavni uzrok nevolja, neće ni prvi tim Partizana biti ništa drugo do prilika za druge ekipe da poprave samopouzdanje i razigravaju one sa manjom minutažom. To je realnost.