Partizan i psihološka membrana

Ono što jeste optimistično iz prizme posmatrača svih koji okružuju Partizan jeste činjenica da ekipa nije izgledala tromo na parketu ni u jednom trenutku. Nisu imali drastične padove energije kao što je to često bio slučaj u ranijem delu sezone, pa čak ni u završnici kada im je pobeda već izmakla iz dosega. Šejk Milton, Karlik Džons i Sterling Braun su ubacili osam poena za 30 sekundi, spram tri Zvezdina i tako održavali tu minimalnu nadu koja se vrlo brzo raspršila.

I upravo je mentalna perspektiva ono što je preostalo Partizanu u Evroligi. Kako se iz stanovišta psihologije naterati da igraš nešto što si odavno izgubio? Partizan ne može da dosegne do plej-ina. Spoznali su to još ranije, ali uprkos tome njihova evropska forma je sasvim dobra. Njihov govor tela na parketu znatno je uverljiviji od onoga što pokazuje upravo naredni rival, te timovi kao što su Baskonija, Efes, Pariz i Virtus. Ovakav Partizan svakako ne zaslužuje, složićemo se, mizerno 16. mesto, pa i prema formi. Pored Hapoela, crno-beli su ekipa sa najboljim nizom rezultata u takmičenju. S jednocifrenog broja trijumfa, u poslednje tri runde skočili su na 12 i tim koji je bio na ivici provalije može još i pristojno da se ispiše iz ove sezone. Da li su zadovoljni? Kako bi mogli da budu? Ali, imajući u vidu šta se sve dešavalo unutar i oko samog kluba – sačuvati obraz je u ovom momentu dovoljno.

Za tako nešto bi se posebno trebalo zahvaliti Đoanu Penjaroji koji je došao s tragom sumnje u Humsku. Sve se urotilo protiv Španca. Sama činjenica da stiže odbačeni iz Barselone nije baš sklopila parčiće slomljenih srca navijača Partizana koji i danas ne mogu da prežale odlazak Željka Obradovića. Ipak, mogu da budu zadovoljni koliko je rođeni Katalonac izvukao iz tima i da će se časno oprostiti od evroligaške kampanje.

Asvel ne bi smeo da bude veći problem za ovakav Partizan. Doduše, u prvom delu sezone je bio i to sa Željkom Obradovićem na klupi. Roster iz Vilerbana je dobio 88:87 i to pošto je Partizan imao četiri poena viška na tri minuta pre kraja. Zek Seljas i Votson Gli su prelomili u korist Francuza režiravši potpuno razočaranje među navijačima Partizana, ali i ogolivši istinu koja će kasnije isplivati: nešto je trulo u državi Danskoj.