Partizan je emocija – Zašto je došlo do ''tačke pucanja''?

Moralo je i to jednom da se dogodi, ali teško da je iko mogao i da pomisli da će rastanak Željka Obradovića i Partizana izgledati baš ovako čemu svedočimo svih ovih dana i biti baš toliko bolan za sve kojima su crno-bele boje prirasle srcu. 

Tuga, bes, šok, mržnja, bol, nada, ali i ljubav i ponos... Sve vrste emocija su ovih dana osetili navijači Partizana gledajući najpre nezapamćenu nemoć svog tima u Atini protiv Panatinaikosa, ''zaleđeno'' Obradovićevo lice u finišu meča, kada je verovatno već prelomio i rekao najpre u sebi da je te večeri došao kraj i da je vreme da napusti klub koji neizmerno voli. Onda je usledilo Željkovo pismo navijačima i vest o njegovoj ostavci, koju ni onaj veličanstveni doček na beogradskom aerodromu po povratku iz Atine nije mogao da opozove, iako se u međuvremenu pojavila nada da bi moglo da dođe do velikog obrta.

Bez obzira na ogroman broj osvojenih trofeja Željko Obradović je imao još nedovršenog posla i ''još jedan davni san'' da svoju impresivnu trenersku karijeru zaokruži desetom titulom u Evroligi, sa klubom koji ga je i lansirao u orbitu leta 1991. godine, kada je takođe bio pred veoma teškim izborom da napusti reprezentaciju, završi igračku karijeru i krene u trenersku avanturu sa Partizanom.

Napravio je tada pravi izbor i već u prvoj sezoni na mestu šefa struke sa Partzanom osvojio sve, a to znači i titulu prvaka Evrope, u nenormalnim, ratnim okolnostima, sa samo jednom evropskom utakmicom odigranom u Beogradu. Gde god je radio, osvajao je trofeje, i nacionalne i evropske, najviše sa Panatinaikosom  (pet titula u Evroligi), pa ga i danas strani mediji poput španskog ''Mundo Deportiva'' nazivaju ''Bogom evropske košarke'' koga u (skoro) svakoj dvorani u Evropi dočekuju ovacijama. 

Ali, iako je prošlo skoro tri decenije između njegova dva trenerska mandata u Partizanu, Željkova ljubav prema klubu iz Humske nije nestajala, već kao da je iz godine u godinu postajala sve snažnija, pa od kada se vratio pre četiri i po godine ta emocija prosto je kuljala iz njega svaki put kada je ulazio u krcatu ''Arenu''. A navijači su to osetili, prepoznali, čak i oni najmlađi koji nisu bili svedoci prve evropske titule sa Partizanom, ali su zajedno sa Željkom sanjali reprizu.

''Imao sam poštovanje svuda gde sam radio, ali ovo je moj klub, moj grad, moja ljubav. Otkako sam se vratio, cilj mi je bio da Partizan bude redovan član Evrolige. Ovo što se dešava na našim utakmicama je prevazišlo granice sporta i Partizana. Postalo je nešto veliko, ogromno. Želim da ostanem dokle god me klub vidi kao pravog čoveka. Kada ne bude tako, onda ću da razmišljam o nekim drugim stvarima, a imam već godina kada treba da se razmišlja o nekim stvarima".

Ovo je jedna od poruka koju je Željko Obradović poslao javnosti krajem aprila prošle godine, kada je potpisao novi dvogodišnji ugovor sa Partizanom, ali iako ni iz jednog drugog kluba nije odlazio usred sezone, sada je to morao da učini. Zašto? Koji je pravi razlog?

U svom pismu navijačima je naglasio da je ''došao je trenutak kada je morao da preuzme odgovornost za sve loše stvari koje su se desile ove sezone i podnese neopozivu ostavku'', ali su se svi pitali da li iza loših rezultata ekipe na terenu postoji još nešto preko čega nije mogao da pređe. Jer, ako posmatramo samo trenutnih 4-9 u Evroligi, nije prvi put da se Partizanu dešava tako nešto u prvom delu sezone. Isti učinak posle 13 kola Partizan je imao i u onoj prvoj povratničkoj sezoni u Evroligi, 2022/23, kada je Obradović kasnije uspeo da preporodi ekipu i dovede je nadomak plasmana na fajnal-for. Prošle sezone je Partizan imao skor 2-8, i tada su ga svi unapred otpisivali u borbi za plasman u nokaut-fazu Evrolige, a Obradovićevom timu je na kraju malo nedostajalo da uđe u plej-in. Iz tog kriznog perioda ostao je upamćen njegov odgovor na pitanje da li će Partizan u nastavku Evrolige igrati bez rezultatskog imperativa i samo za čast.

"To bi možda neko uradio ko se ne zove kako se ja zovem i ko nema moje iskustvo. Ja sam poslednji čovek koji će to da uradi. Hvala vam, dali ste mi ekstra motivaciju sada, jer to mnogi misle. Posle deset utakmica da igramo za čast?!'', poručio je Obradović i ni u jednom trenutku nije davao signale da bi mogao da odustane.

Međutim, ove jeseni Željko nije dobio tu ''ekstra motivaciju''. Naprotiv, delovalo je iz utakmice u utakmicu da se nekako gasi ta njegova vulkanska energija, a u atinskoj OAKA areni, gde je imao toliko uspeha i slavio pregršt trofeja sa Panatinaikosom, osetio je potpunu nemoć da probudi svoj tim iz letargije i odlučio je da se povuče.

Nekako, od početka sezone je bilo nekih čudnih odluka u formiranju tima. Primera radi, ostalo je nejasno zašto je Željko ''precrtao'' Ifea Lundberga iako je Danac imao ugovor sa Partizanom,  i iako je taj igrač u većem delu prošle sezone uživao veliko Obradovićevo poverenje. Tek što je sezona počela, otišao je i Frenk Nilikina u Olimpijakos, pa je bilo evidentno da crno-belima nedostaje bar još jedan ili dva igrača u spoljnoj liniji, ali kada su novinari postavljali pitanje Obradoviću na tu temu i podsećali ga na pisanja medija o navodnom interesovanju crno-belih za pojedine igrače na bekovskim pozicijama, on je uzvraćao da o tome ništa ne zna, da je zadovoljan timom koji ima i da Partizan samo traži još jednog centra, koji se, doduše, predugo čekao.

Tek kada se Karlik Džons povredio i kada je postalo jasno da se neće vraćati na teren do kraja ove kalendarske godine, crno-beli su aktivnije izašli na tržište i relativno brzo angažovali Nika Kalatesa i Bruna Fernanda, ali je jasno da su to bila iznuđena, a ne prethodno planirana rešenja. A kada je počela serija poraza, ukupno sedam u prethodnih osam evroligaških kola, dešavali su se i teško objašnjivi izostanci pojedinih igrača, poput Tajrika Džonsa koji je prijavio povredu neposredno pred početak meča sa Asvelom, a Željko Obradović zatim otkrio da ne zna u čemu je problem. 

Partizan je taj meč izgubio u gostima, ali je zatim imao sedam dana za pripremu meča protiv Fenerbahčea i obično je prethodnih sezona Partizan podizao nivo igre posle većeg broja treninga, ali se to ovoga puta nije dogodilo i crno-beli su poraženi pred svojim navijačima. Posle meča je Obradović priznao da je bio šokiran kada je na dan utakmice saznao da najskuplje pojačanje Džabari Parker ne može da nastupi, iako je normalno trenirao prethodnog dana, baš kao ni kapiten Vanja Marinković. Opet iz ne potpuno razumljivih razloga.

Bilo je jasno da su odnosi na relaciji trener-igrači narušeni i da Partizan ima veći problem nego što je serija poraza, pogotovo kada ti porazi jedan za drugim dolaze posle nedopustivih serija od 2:16 protiv Asvela, pa 0:14 protiv Fenerbahčea, do 0:25 protiv Panatinaikosa, a pre svega toga se dogodilo i 0:22 u srećnoj pobedi nad Monakom.

Tek posle Obrdaovićeve ostavke su počele na videlo da izlaze razmere haosa u svlačionici Partizana, pa je tako predsednik kluba Ostoja Mijailović u nedelju uveče na ''Euronews TV'' otkrio da su pojedini igrači, prema rečima članova stručnog štaba, pokazivali veliko nepoštovanje i čak ''psovali trenere'', a navodno mu se i Željko požalio da igrači ponekad čak nisu želeli da sprovedu u delo akcije koje im je nacrtao na tabli...

Pročulo se nešto slično i pre te Mijailovićeve izjave, pa su navijači bili veoma ljuti na igrače i u subotu su se okupili ispred ''Beogradske arene'', uoči zakazanog treninga, kako bi igračima pokazali svoje nezadovoljstvo. Kapiten Vanja Marinković je izašao pred njih i obećao da će on i njegovi saigrači ''ginuti za klub'', da će ''dati krv i telo'' kako bi klub izašao iz ove velike krize, da su tu ''iz ljubavi''. Videćemo da li će tako i biti, a ako se tako nešto i dogodi, onda će se postaviti pitanje šta ih je sprečavalo da se i do sada bore za klub na taj način. Biće da se neko surovo poigrao sa emocijama trenera Obradovića, ali ostaje nejasno zašto je on trpeo takvo ponašanje do ''tačke pucanja''.

Kako god, Partizan mora dalje, a prva prilika da se kapitenove reči sprovedu u delo je meč protiv Bajerna u četvrtak u ''Beogradskoj areni''. Bez Željka Obradovića na klupi, ali ime najvećeg trenera odjekivaće dvoranom...