Partizan je izgubio, ali je dobio košarkaški IQ i obrise pravog tima

Partizan ni posle 15 godina nije pobedio Barselonu, vezao je treći poraz u Evroligi, peti ukupno u sezoni, i to ludačkim košem sa više od 10 metara u samom finišu meča, uz nekoliko promašenih zicera, koji su lako mogli da anuliraju konačnih -2.

Navijače boli glava, padaju u depresiju i mrače, ali kada se skinu navijačke naočare i situacija pogleda realno i ozbiljno, ovo je jedan od onih poraza koji, izvinite na izrazu, mogu da nagoveste lepše stvari.

I posle stvarno besmislenog poraza od Hapoela u Sofiji, u utakmici sa neobjašnjivim pristupom, Partizan je protiv Barselone delovao mnogo bolje i nagovestio neke stvari koje i te kako mogu da ohrabre navijače.

Odakle početi? Prvo, od podsećanja da je ovaj tim nekompletan i opterećen povredama - prvo glavnog igrača Karlika Džonsa, a onda i Šejka Miltona od koga se mnogo očekuje. (Obojica su bila danas u Areni i posle meča su podržali saigrače u svlačionici, što je lepo.) Tu je i Bruno Fernando, koji je u Sofiji posle jednog treninga pokazao prisustvo, a danas, posle još dva i uticaj na igru.

Posebno hrabri njegova saradnja sa Tajrikom Džonsom. Iako deluje da bi gušili jedan drugog, oni jedan drugog čine boljim, a Partizanova "ložana" Tajrik kao da dobije još bar 10 košarkaških IQ poena sa Fernandom pored sebe.

I ne samo to, već je večeras bio najbolji asistent crno-belih, sa čak sedam dodavanja za koš. Kada se na to doda i 15 poena i 13 skokova, dolazi se do Tajrika koga svi čekaju.

Kad smo kod asistencija i košarkaškog IQ-a - Nik Kalates.

Jasno se vidi da čovek ima 36 godina, ali se jasno vidi da najbolji asistent i kradljivac u istoriji Evrolige odmah donese nešto. Početkom treće četvrtine, Barselona je krenula u neku, pa nije ni kontra, ni polukontra, ali je krenula u brz napad na nepostavljenu odbranu Partizana. Kalates je bio na pogrešnoj nozi, ali je zadržao ruku Satoranskog i sviran je faul.

Tako prosta, tako obična košarkaška stvar koja je sezonama zagonetka zavijena u enigmu za Partizan. Lopta je posle toga uvedena sa strane, ali na postavljenu odbranu crno-belih. Istina, Šengelija je na kraju tog napada "porodio" poen na suvi kvalitet, ali ideja je jasna - koristi male faulove, to je tvoje oružje.

Kalates je pored toga odmah pokazao iskustvo i liderstvo, postavljao je igrače, davao im uputstva sve vreme, objašnjavao, opominjao... Sve što iskusni plejmejker treba da radi.

Iako statistika govori da je Grk loše uticao po tim, prva stvar koju je Dvejn Vašington govorio posle meča jeste da je odmah počeo da skida "fore" od njega. Da li je samo bio pristojan, ili su dva treninga sa Kalatesom doprinela da 11 godina mlađi igrač nešto "sredi" u svojoj glavi, tek - bio je nekako sigurniji u petak uveče.

Osim toga, energija je bila na nivou, Vanja Marinković je konačno pokazao da je tu… Ceo tim je delovao košarkaški pismenije. A dodajte na to da Džabari Parker nije igrao odlukom Željka Obradovića (da se ne bavimo jalovim nagađanjima), sve to deluje sasvim korektno.

I sve to sasvim korektno, plus objektivne otežavajuće okolnosti, plus trojka "sa parkinga" - jasno je da Partizan nije imao sreće, ali i da mora da nastavi ovim putem.

Sad, to je sve logično, ali Partizan je košarkaški velikan, a košarkaške velikane velikim ne čine samo broj navijača, atmosfera, uticaj, značaj… Velikana velikim čine pre svega rezultati. A njih u Evroligi i dalje nema.

Najlakše je pozvati na strpljenje. Navijačima je najteže biti strpljiv, jer velika imena ne žive od objektivnih okolnosti i racionalne analize, već od pobeda.