Partizan sad ima vrhunsku hemiju: "Gotivimo se, čoveče, volimo da se družimo"

Partizan je razbio Budućnost u prvom kolu Top 8 faze, a generalno, od onog duplog kola u Minhenu igra vrlo dobro do odlično. To kako igra i da opet liči na tim više nisu novosti, ali ono što možemo sa sigurnošću da vam prenesemo jeste da je atmosfera u timu verovatno najbolja od početka sezone.

Naravno, ako se gleda sa strane, jer u svlačionicu mediji nisu ulazili.

Moglo se svašta čuti ove sezone ispred svlačionice Partizana, posebno u onom crnom periodu jeseni i zime prošle godine. Bilo je svađa, bilo je urlanja, tenzije su bile opipljive, igrači su izlazili smrknuti i "pokisli", ali posle utakmice protiv Budućnosti, slika je bila dijametralno suprotna.

Dugo, dugo su mediji čekali da igrači izađu iz svlačionice. Znatno duže nego što je uobičajeno kada odmah posle utakmice odu u teretanu, u skladu sa savremenim trendovima i saznanjima sportske medicine.

Ako je suditi po atmosferi kada se traži razlog - igrači su hteli da se druže. Da ste stajali ispred svlačionice Partizana, mogli ste čuti smeh, šale, vesele povike, ponekad muziku, kada se vrata otvore, igrači su nasmejani i razmenjuju šale, a svi izlaze iz svlačionice nasmejani i raspoloženi.

"Gotivimo se, čoveče. Imamo sjajnu grupu momaka, prilično se dobro slažemo i nema apsolutno nikakvih komplikacija. Atmosfera je dobra, volimo da se družimo i da provodimo dosta vremena zajedno. Baš planiramo da idemo na kuglanje, tako da, znate šta hoću da kažem, definitivno postoji to pravo timsko zajedništvo", rekao je nasmejani Bruno Fernando.

Angolac je došao u verovatno najtežem trenutku ove ekipe u poslednjoj deceniji…

"Pa sad se osećam kao da sam ja kriv za sve to", upada Fernando i odmah se uz osmeh nadovezuje:

"Ma ne, ne, šalim se, naravno. Kako je iznutra? Pa, zapravo je onako kako i vama izgleda spolja. Kao što rekoh, imamo odličnu grupu momaka, dobro se slažemo, stalno se šalimo jedni s drugima. Ovog meseca jesmo mnogo više kod kuće, ali pre toga smo stalno putovali i neprestano bili usmereni jedni na druge. To vam prosto pomogne da se zbližite, a sada se to vidi i na terenu. Postali smo bliskiji, više smo se navikli na sistem koji trener traži od nas i prosto izlazimo tamo da damo sve od sebe, noseći sa sobom ono isto zajedništvo koje imamo i van košarke".

Dok je Bruno pričao, grupa dece je to gledala kroz staklena vrata i skandirala "Bruno, Bruno". A ponoć je.

"Da, da, to je Partizan, čoveče. To je Srbija, to je to. Obožavam ovaj osećaj".

Dvejn Vašington je opet bio odličan, ovo mu je druga sezona, a na pitanje o atmosferi i planiranom kuglanju kaže:

"Da, trudimo se da izgradimo to zajedništvo, sezona je dugačka. Neki momci su novi, neki su dolazili i odlazili, pa jednostavno pokušavamo da se držimo zajedno i u teškim i u dobrim trenucima. Trenutno igramo dobru košarku, a uvek je zabavno pobeđivati. Kada ređaš pobede u nizu, popravljaju se i radost i duh i sve ostalo. Imamo navijače uz sebe, mislim da svi osećaju koliko dobru košarku igramo. Nastavićemo tako i nastavićemo da se spremamo za plej-of kako bismo se postavili u dobru poziciju da osvojimo kup".

Da li bi rekao da je sada sve kliknulo i da ste pronašli hemiju?

"Još radimo na tome. Mislim da uvek može bolje, uvek možeš da napreduješ sa hemijom i sa tim da postaneš još bliskiji sa saigračima. Kao što rekoh, bićemo najbolji onda kada to bude najvažnije".

Nedelja je, termin od 21 sat, a gomila dece i mladih je i oko ponoći oko hale, pevaju i skandiraju. Kako se osećaš kada iznova i iznova vidiš takvu podršku i posvećenost?

"Da, utakmice u devet uveče su uvek teške. Osećao sam da nam je energija bila prilično dobra tokom celog meča. Imali smo par padova gde smo bili loši u napadu i nismo dobro sprovodili zamisli, a onda smo na odbrambenom kraju bili nekako lenji i aljkavi. Ali osim toga, čoveče, mladi navijači su došli, ponovo je bio besplatan ulaz za mlađe od 18 godina. To uvek pomaže u noćima kao što je ova, kada bi sve moglo da bude sporo ili bi energija mogla da bude niska. Definitivno smo i večeras osetili Grobare".