Partizanov pik na crveno-belo

Već sam podatak da navijači Olimpijakosa gaje prijateljske odnose sa najvatrenijim pristalicama Crvene zvezde dovoljan je da se sagleda rivalstvo koje velikan iz Pireja gradi prema Partizanu.

Ako se na to doda podatak da je aktuelni trener crno-belih Željko Obradović duže od deceniju vodio Panatinaikos, stvoriće se jasna slika da između beogradskog i atinskog kluba u najmanju ruku ne vladaju simpatije.

Na navedene faktore trebalo bi dodati i geografsku odrednicu da je reč o klubovima sa Balkana pa kompletirati doživljaj o jednoj od zapaljivijih evropskih utakmica kada se kao protagonosti nađu košarkaši Partizana i Olimpijakosa.

Za razliku od Crvene zvezde gde košarkaši Partizana od osnivanja i mnogo učestalije vode borbe, rivalstvo protiv Olimpijakosa još nije navršilo ni tri decenije budući da su klubovi prvi put odmerili snage u sezoni 1996/97.

Bilo je to u vreme kada je velikan iz Pireja prvi put u istoriju kluba osvojio Evroligu, etabliravši se kao ubedljivo najpopularniji košarkaški klub u Grčkoj.

Olimpijakos je sredinom devedesetih važio za jedan od najboljih evroligaških klubova, a nakon poraza u dva uzastopna finala sve je došlo na naplatu 1997. godine u Rimu kada su atinski crveno-beli u finalu pobedili Barselonu.

Na putu do toliko željne evropske titule izabranici Dušana Ivkovića slavili su u osmini finala protiv Partizana, zahvaljujući trijumfu od 2:1 protiv sastava koji je samo sezonu kasnije igrao Fajnal-for u Barseloni.

U timu Olimpijakosa tada su igrali nekadašnji trener Crvene zvezde Milan Tomić i doskorašnji direktor košarkaške reprezentacije Srbije Dragan Tarlać, dok su ključne poluge u Partizanovom timu činili Miroslav Berić, Dejan Tomašević i Predrag Drobnjak.

Već naredne sezone Partizan im se osvetio u istoj rundi, zabeleživši dve velike pobede uz naročito impresivan trijumf u Beogradu gde je sa 16 poena i 13 skokova domirao Tomašević.

U početnim godinama novog milenijuma evropski uspesi beogradskih crno-belih nisu bili na zavidnom nivou, pa su i pobede protiv Olimpijakosa ostajale u drugom planu sve dok se uvodna decenija nije bližila kraju.

Prvi značajniji iskorak načinjen je u sezoni 2006/07 kada su se crno-beli plasirali u TOP 16 fazu, ali su porazi u oba duela protiv Olimpijakosa presudno uticali da Partizan završi ispod crte koja određuje buduće četvrtfinaliste.

U nadolazećim godinama klubovi su odigrali nekoliko interesantnih utakmica, ali najvažnija je svakako polufinalna na Fajnal-foru u Parizu 2010. godine kada su crno-belih spletom nesrećnih okolnosti poraženi od tima koji je u finalu poklekao od Barselone.

Prosečnom navijaču Partizana je nesrećni trenutak iz završnice duela u pariskoj dvorani „Bersi“ nesumnjivo najteži u novijoj istoriji kluba, a da nije bilo incidenta u Madridu prošle godine ogromna je verovatnoća da ne bi imao nikakvu konkurenciju.

Poletni tim Duška Vujoševića hrabro se suprotstavio izuzetno kvalitetnom rivalu od kojeg je poražen u produžecima, ali po opštem mišljenju crno-beli su izgubili još u regularnom delu kada su u završnim sekundama meča propustili priliku da krunišu bolju igru.

Pogodak Boa Mekejleba za prednost od 67:65 na sedam sekundi pre kraja meča nije bio dovoljan za pobedu pošto je u poslednjem napadu Olimpijakosa Džoš Čildres uhvatio loptu nakon šuta Teodosića i obezbedio dodatnih pet minuta igre koje su košarkaši grčkog tima rešili u svoju korist.

Poraz u „Gradu svetlosti“ ispostavio se kao fatalan za Partizan budući da je te sezone Partizan ostvario poslednji evroligaški uspeh pre višegodišnje pauze okončane povratkom Željka Obradovića u klub.

Sa povratkom crno-belih u košarkašku elitu obnovilo se i rivalstvo sa Olimpijakosom protiv kojeg je beogradski sastav samo jednom bio uspešan u poslednja četiri međusobna duela.

Bilo je to u čuvenoj povratničkoj sezoni 2022/23 kada su Obradovićevi izabranici s početka proleća uhvatili zalet i ubedljivo slavili protiv grčkog predstavnika u „Beogradskoj areni“ sa 90:75.

Kevin Panter i Džejms Naneli su sipali trojke ka Olimpijakosovom košu, dok je neverovatni Matijas Lesor, zahvaljujući izvanrednom skoku, bio jedini akter duela sa dabl-dabl učinkom.

Veliki trijumf protiv potonjeg finaliste bacio je u senku ubedljiv poraz u Pireju s početka sezone kada su crno-beli još nesnađeno lutali evroligaškim hodnicima, a maestralna prolećna forma bila i dalje daleko van domašaja.

Daleko skromnija prošla sezona odrazila se i na skor protiv Olimpijakosa pa ne čudi što su crno-beli poklekli u oba međusobna duela.

Naročito bolan bilo je beogradski iz marta ove kalendarske godine kada su izabranici Jorgosa Barcokasa daleko boljom igrom u poslednjoj četvrtini stigli do velike pobede.

Obradovićev tim je u završnih 10 minuta postigao isto toliko poena pa nije imao čemu da se nada protiv gostiju u čijim redovima je Najdžel Vilijams-Gos poenterski bio najzapaženiji.

Nekadašnji Partizanov Amerikanac je tako drugu sezonu zaredom bio koban po crno-bele budući da je godinu dana ranije bio jedan od glavnih arhitekata Real Madrida u čuvenim četvrtfinalnim okršajima.

Ako je sjajni plejmejker obeležio beogradski duel, daleko neizvesniji s početka sezone protekao je u znaku drugog bivšeg košarkaša crno-belih Nikole Milutinova koji je postigao neke od ključnih poena Olimpijakosa na putu izborenog produžetka.

Način na koji je reprezentativac Srbije proslavljao koševe i tužba kluba u kojem je stekao afirmaciju uticala je da bivši centar Partizana proletos bude dočekan zvižducima u „Beogradskoj areni“.

Milutinov te kasne martovske večeri nije imao prilike da odgovori navijačima bivšeg kluba jer je zbog povrede stopala odusustvovao iz igre. Sudeći po formi koju srpski košarkaš nedeljama unazad od povratka iz povrede demonstrira u grčkom klubu, sva je prilika da će se biti daleko raspoloženiji ovog četvrtka u Beogradu.

Srbin će biti jedan od uzdanica u Barcokasovom timu koji će se u prestonici Srbije suprotstaviti Partizanu u meču 12. kola Evrolige koji startuje od 20:30 u „Beogradskoj areni“.

Oba kluba rasploženi dočekuju ovaj meč budući da su prošle nedelje relativno lako izborili pobede. Partizan je trijumfom u prvom ovosezonskom večitom derbiju vratio samopouzdanje, dok je Olimpijakos bez većih problema opravdao ulogu favorita protiv Baskonije.

Crveno-beli iz Pireja stižu u Beograd u nadi da će ostvariti treću uzastopnu pobedu na strani, dok Partizan na sve načine želi da prekine užasan niz od četiri utakmice bez trijumfa pred domaćom publikom.

Pobeda u večitom derbiju je Obradovićevim izabranicima dala jak zamajac, dok će svežina zbog reprezentativne pauze svakako biti faktor više u korist ostvarenja cilja.

Odusustvo nekoliko važnih gostujućih igrača poput Saše Vezenkova sigurno će biti adut više za Partizan, pa uz podršku navijača i povišenu koncentraciju beogradski sastav može da se nada pobedi.