Partizanova je kuća tuge

Teško je rečima opisati tu tugu koja se provlači oko Partizana posle preranog i pretužnog odlaska Duleta Vujoševića. Tako je bilo i na treningu pred Žalgiris, ali ne lako vidljivo.

Što je potpuno razumljivo, nije ovo nikakva zamerka bilo kome. Igrači su posle kraja treninga imali svoje standardno takmičenje u šutiranju trojki sa pola terena, uz zabavu, smeh, sve što se očekuje od mladih ljudi.

Čuli su oni za Duleta, neki su mu znali i delo, ali previše su mladi da bi ga "zakačili" u takmičenju, ali stručni štab je druga priča…

Probali smo da pričamo sa Aljošom Mitrovićem, članom čuvene generacije '09/10, ali nas je ljubazno odbio. Ni Aca Matović, koji je poslednjih godina bio baš blizak sa Duletom, takođe je odbio.

Ništa nisu rekli, ali svako sa makar malo životnog iskustva može da prepozna ljude koji su tužni i pretužni.

Nisu u pitanju samo njih dvojica, da ne pominjemo imena, niko nije želeo da javno priča, ali u tim neformalnim razgovorima vidite ne samo koliko je Vujošević imao uticaja na sve njih, monumentalnog, glavnog i presudnog uticaja, nego vidite i koliko je emotivno značio svima.

Kada su igrači napustili teren, kada je smeh utihnuo, pod svodovima Arene razgovori nisu bili laki, nisu bili glasni, a neki su i prekidani iz razumljivih razloga. Ne može se pričati kad se grlo stegne…

Biće jako teško sutra, iako će "grobari" doći da teše jedni druge, verujemo da će biti suza i suza na prvoj utakmici na kojoj će igrati Partizan, a Duleta neće biti na ovoj zemlji.