Partizanova pobeda kao analgetik - Kad "smisleno" postane razlog za radost

Konačno je Partizan pobedio, prekinuo seriju od sedam vezanih poraza i pomerio se sa dna tabele, a u pojedinim momentima je delovao i smisleno. Čudno je da se neko obraduje kada vidi da košarkaška ekipa na momente deluje smisleno, ali to je realnost crno-belih ove sezone.

No, pobeda nad Bajernom teško da će biti neki preokret sezone. Neko će reći "nikad se ne zna", ali svi vrlo smisleno i sa gorkim iskustvom ove sezone opravdano pretpostavljaju da neće sada uslediti neka serija pobeda, napad na plej-in ili bilo šta slično.

Prvo, opet smo videli seriju neobjašnjivih poteza, pogotovo ona sama završnica sa izgubljenim loptama, koje su jedan od glavnih problema Partizana, kada bismo se fokusirali na ono što igraju.

No, druga stvar je možda još više ohrabrujuća - bez Vašingtona i Marinkovića, ali i neupotrebljivog Parkera, kao i Miltona - delovalo je da ova ekipa igra zajednički, da misle jedan na drugog na terenu, nema neobjašnjivih poteza i posvećuje se pažnja igranju odbrane sa uključenim mozgom.

Zlobnici bi svašta rekli, ali nismo od takvih, pa ćemo reći da to možda ima veze sa time što je jedan Nik Kalates pre meča rekao da je ovo sada pitanje ličnog dostojanstva. Kada to dođe od takve legende, igrača koji kaže da ne zna kako je to kad igraš Evroligu a ne dođeš do plej-ofa, pa valjda je konačno došlo do nekih njegovih kolega. No, i to je nagađanje, najvažnije je da vidimo da li će se nešto menjati u narednim mečevima.

Najbolji strelac Partizana Vašington nije bio tu i tu ulogu je preuzeo Pejn i izneo je sasvim korektno u ovakvoj utakmici, a kada bi se tome dodao još jedan smisleni potrošač u vidu oporavljenog Karlika Džonsa, možda bismo mogli da vidimo još nekoliko pobeda do kraja sezone.

Naravno, tu je i Vašington, ali treba reći da je on bez lidera Džonsa na parketu ipak druga priča. Videli smo takođe i da Sterling Braun možda i nije nosilac kakav bi trebalo da bude. Svakako ima dosta tema za razmišljanje kada su spoljne pozicije u pitanju.

Kada su u pitanju visoki igrači, Džekiri je zaista dobro "legao" ovde, jer je u pitanju najklasičniji centar, od vrste kakvih je sve manje i pomaže da i saigrači budu bolji. Fernando jeste atleta, ali ima nekih fundamentalnih manjkavosti u igri koje novajlija može da pokrije.

Još jedna stvar - svi koji su dobili minute su se upisali u strelce osim Alekseja Pokuševskog. Koji je, doduše, samo jednom šutnuo i promašio. Njegove igre ove sezone su pokazale da mu je glava možda i najveći problem u igri, jer talenat stvarno nije sporan. Videćemo koliko će Penjaroja uspeti da ga opusti.

I konačno - Bajern jeste otužan, ali je Partizan primio samo 63 poena, što je količina za koju bi cinici rekli da prima za poluvreme, tako da nije beznačajno.

Kad se sve sabere i oduzme, uz povratak Karlika, ovaj tim bi možda dobio glavu i rep i ne bi bilo loše gledati ga. Naravno, nije to u istoj ravni postojanja kao "sanjanje jednog starog sna", što je bila "grobarska" ideja vodilja četiri i po godine, ali ostvarenje starog sna je nešto što se radi samo sa jednim čovekom…