Penjarojin novi poredak - "Novi Partizan" je sada tim koji više ne sanja, ali grize i bori se

Đoan Penjaroja je napravio tim od ovih igrača Partizana, koji je nezasluženo izgubio u Tel Avivu nakon očiglednih koraka šutom u poslednjoj sekundi. Pominjemo sve ovo jer iako karma ne postoji, ljubitelji sporta su notorno sujeverni, ali ipak nije to glavna tema.

Glavna tema je da se može reći da grupa igrača u crno-belom dresu posle nekoliko meseci liči na tim. I to u vrlo skraćenoj rotaciji. Zlobnici bi svašta rekli, ali, opet, nismo od takvih, a jedino važno je što o "karmi" može da se pomene još jedna stvar, a onda komotno da se priča o košarci.

Svi oni navijači koji su terali Željka Obradovića da "preuzme odgovornost" posle jednom u generaciji poraza od Barselone, sada su zadovoljni jer se njihov tim bori, igra zajedno i trudi se. No, niko nema ništa od naslađivanja time.

Partizan je dobio neku osovinu, dobio je tim i sada treba da radi na tome da kada se povređeni vrate, a pre svega lider, uklopi to u ekipu koja igra tečno i - pobeđuje. Pobeđuje za obraz, naravno, niko se ne zavarava, niti sanja.

Počnimo od poslednjeg što je Partizan uradio, ne računajući korake. Sterling Braun je izgubio loptu, pa napravio nesportsku i to je trenutak kada je Valjak sa +2 otišao na -2. Desi se, ne treba ga kriviti, pogotovo ne za ono što se dešavalo posle toga, ali nije on morao da čuva loptu..

Rival se odmah fokusirao na njega i maltene je samo sačekao onaj njegovi visok dribling da napadnu loptu. A nesportska je stvar glave, ali evo da mu se prašta posle rešavanja Hapoela.

Kameron Pejn je pravo pojačanje, ali selekcija šuta je nešto na čemu mora da poradi. Odličan je u oba pravca, aktivan u odbrani, ali 2/10 za tri večeras je nešto što je nepotrebno. Obe te stvari se ispravljaju radom i nema tu mnogo razloga za brigu.

Problem je i potpuni raspad komunikacije Pejna i Brauna u finišu meča, i na tome takođe treba da se radi. A kada se vrati Karlik Džons u takmičarsku formu, možda je vreme i za novi poredak.

Dilan Osetkovski je takođe još jedan utisak, jer konačno pokazuje zašta je doveden. U stanju je da kreira sebi poene, ali mu je odbrana vidno slabija strana i kao da mu treba vremena da se zagreje kada je predugo na klupi. Fernando je odličan i u ovakvoj formi pokazuje da čak ni Tajrik Džons koji želi da igra ne bi previše nedostajao. Ima u tome zasluga i Tonjea Džekirija, klasičnog centra sa jednom od onih retkih i dragocenih karakteristika - čini saigrače boljim.

Mora se pomenuti i da tim nije klonuo posle serije 9:0 i +10 Makabija, već je zaustavio tu seriju i preokrenuo. Rutinska stvar u košarci, ali je treba isticati kad je ovosezonski Partizan.

No, bez obzira na kritike, ceo tim je bio dobar, apsolutno je Partizan zaslužio pobedu, a da sezona nije ovakva, verovatno bi i pobedio, jer bi imao više sigurnosti i vere u sebe, ali šta je tu je.

Šteta samo što je februar, ali možda je i vreme da navijači prihvate da Partizan kakav je postojao od leta 2021. do novembra 2025. više ne postoji. Ali, to je navijačima, emotivnim i iracionalnim bićima, skoro nemoguće da urade.

I da, još jedna stvar i ovo je stvarno otkrivanje tople vode, ali Đoan Penjaroja je dobar trener. Naravno da jeste, ali tako bazične i očigledne stvari u ovakvoj sredini treba ponavljati.