Polonara: "Bio sam religiozan, sada više nisam"

Akile Polonara je dosta toga preživeo zadnjih godina, još oktobra 2023. godine mu je dijagnostifikovan rak testisa, a onda se pojavila i leukemija.

Sa čim se sve borio Polonara?

U nedavnom obraćanju javnosti se izjasnio, a mi vam prenosimo sve njegove reči...

„U ovom trenutku gledam na košarku ne kao na profesiju, već kao na zabavu. I voleo bih da se vratim toj zabavi. Ostala mi je još jedna operacija, pa ćemo videti. U ponedeljak će zatvoriti rupu u mom srcu uređajem koji se zove ‘kišobran’. Posle svega kroz šta sam prošao, to je dečja igra…

Mnogim ljudima izgleda kao da sam uradio… ko zna šta, ali ako me pitate šta sam zapravo uradio, u suštini sam pao u komu i probudio se. Ne vidim ništa herojsko u tome.

Početkom oktobra dobio sam imejl od Federalnog tužilaštva za antidoping u kojem je pisalo da su moji nivoi HCG-a bili veoma visoki i da moram da dokažem da li potiču iz mog tela ili iz spoljnog izvora. Pomislio sam: ‘Da li sam koristio neke kreme koje nisam smeo?’

Proverio sam na internetu jer sam se sećao da su nivoi HCG-a povezani sa… trudnicama. Tako sam ukucao: ‘HCG kod sportista’ i pojavila se priča o Acerbiju. Rak testisa!

Kada sam spojio sve kockice, sve se uklopilo. Moj svet se srušio. Reč ‘rak’ je zastrašujuća. Odmah je povezuješ sa drugom rečju: ‘smrt’. Moja druga pomisao bila je: ‘Gotovo je sa košarkom’. Ali kada su mi rekli da uz potrebne terapije imam samo 3% šanse za povratak bolesti, smirio sam se.

Prošao sam kroz hemoterapiju, izdržao mučninu, a onda… došao je strašan udarac. ‘Akutna mijeloidna leukemija’.

Tada sam shvatio da je to nešto mnogo ozbiljnije od onoga kroz šta sam već prošao. Pomislio sam: ‘Dosta, baciću se kroz prozor bolnice i završiću sa svime.’ Na sreću, Erika je bila tu: ‘Moraš da se boriš za svoju porodicu, za svoju decu.’

Osećao sam se kao da me je pritisnulo deset zveri koje me drže prikovanog. Hteo sam da nestanem. Ali onda sam pomislio: ‘Nije fer da moja deca odrastaju bez oca ili da veruju da njihov tata barem nije pokušao.’

Bio sam veoma religiozan čovek, ali sada više nisam. Molio sam se svake večeri. Sada, iskreno, ne mogu. Čak i kada mi prijatelji kažu: ‘Hajde, blagosloven si, možda ti je neko odozgo pomogao.’ Ali, ako je taj ‘neko’ bio taj koji me je razboleo? Zašto ja?“