Portret Džejmsa Nanelija - O ''Betmenu i Robinu'' i još mnogo toga...

Džejms Naneli je treće Partizanovo pojačanje ovog leta, posle Danila Anđušića i Dantea Egzuma i doneće veliki kvalitet na krilnim pozicijama u ekipi Željka Obradovića.

Ko je Džejms Naneli i kako je tekao njegov košatkaški put? Zanimljivo, rođen je 14. jula 1990. i sutra će, dan posle potpisivanja ugovora sa Partizanom, proslaviti svoj 32. rođendan.

O sebi je dosta govorio posle potpisivanja ugovora sa Olimpijom iz Milana pre tri i po godine i u nastavku ćemo uz manje izmene preneti deo tog intervjua za zvanični klupski sajt evroligaša iz Milana.

O tome kako je počeo da voli igru...

''Mislim da sam počeo da volim igru tako što sam pratio svog starijeg brata Majka. Ugledao sam se na njega i uvek je bio tu za mene. Pokazao mi je put, šta moram da uradim kao čovek. Uvek sam ga pratio i samo sam želeo da budem kao on. Počeo sam da volim košarku kad sam video koliko ju je on voleo. Igrao sam i fudbal, voleo sam fudbal, ali sam uvek mislio da je košarka moj poziv”.

O tome da je njegov broj penzionisan u srednjoj školi ''Veston Ranch''

''To iskustvo pokazuje da svako može da postigne nešto važno ako to zaista želi. Bez obzira odakle dolazite, možete učiniti velike stvari u svom životu: ako naporno radite i imate prave ljude oko sebe, to možete učiniti''

O njegovim studentskim danima u UC-Santa Barbara i pohodu ka NBA ligi.

''Znao sam da put do NBA lige neće biti lak. Imali smo još jednu zvezdu u timu, Orlanda Džonsona, i on je draftovan. On je to zaslužio, bio je Betmen, a ja Robin, on je za nas bio kao Majkl Džordan, a ja kao Skoti Pipen. Znao sam da mogu da igram. Proveo sam dosta vremena u D-ligi, to mi je pomoglo da se razvijem i spremim da igram u NBA i inostranstvu. Drago mi je zbog puta kojim sam krenuo, taj put me je doveo ovde''

O MVP sezoni 2015/16 u Avelinu...

''To nije bila ona u kojoj sam shvatio svoj potencijal, već ona u kojoj su me ljudi primetili. Avelino - mislim da je to bilo posebno mesto, za mene će uvek biti, imali smo veterane koji su mi pomogli, Marti Lunen, Aleks Aker, Markes Grin, imali smo Džoa Reglanda, Ivana Buvu, imali smo sjajne momke u tom timu, Riki Červi, imali smo dobar tim, tako smo se zabavili sa trenerom Pinom (Sakripanti), Maksom Oldoinijem. Bila je to dobra sezona, izašli smo i pobedili u mnogim utakmicama''.

O Fenerbahčeu, gde je sarađivao sa Željkom Obradovićem.

''To je pokazalo našu nesebičnost. Ne možete biti sebični ako igrate u takvom timu. Ono što treba da uradite je da žrtvujete malo sebe za boljitak tima, ponekad može da bude teško jer svako u tom timu može da bude zvezda bilo gde, ali ako vidite da se momak pored vas žrtvuje za boljitak od vas ili nekog drugog, to olakšava postojanje kohezivne jedinice, čini glatkiji sistem, glatkiji rad”.

O osvajanju Evrolige...

''Kada idete da igrate u timu kao što je Fenerbahče uvek pričate o tome, jer oni igraju da bi je osvajali svake godine. A kada je osvojite osećate se na vrhu sveta, a onda morate da igrate i domaću ligu, i kažete ok dobili smo Evroligu, ali možemo i drugu titulu. Neverovatno je, posebno posle toliko vremena u Evropi, sa igračima koji dolaze iz toliko različitih zemalja što čini posebnu vezu''.

NBA iskustvo...

''Bilo je to iskustvo učenja, pomalo sam razočaran kako su me tretirali Timbervulsi, ali ne bih rekao Timbervulsi, tamošnji trener mi nije dao priliku. Radio sam izuzetno naporno i dokazao se, znam da mogu da igram, ali sada je prošlost, ne brinem o tome. U Hjustonu nije išlo, morali su da popune, a ja sam bio u unakrsnoj vatri. Nema veze, znam da mogu da igram u NBA.

O njegovom šutu.

''Ja sam rođeni strelac, mogu da postignem koš na mnogo različitih načina, a šut je samo jedan od najlakših načina za ostvarenje cilja. Ali, trudio sam se, ništa mi u životu nije bilo predato od detinjstva, morao sam vredno da radim za sve, ne plašim se da radim na poboljšanju i tu sam da to dokažem.

Ja sam mnogo više od ovoga, znam da mogu mnogo više stvari, imam veliko poverenje u sebe i mislim da je to dovoljno. Samo želim mesto gde sam srećan, gde sam tražen i gde veruju u mene'', zaključio je Naneli.

Izgleda da je takvo mesto našao i u Partizanu.