Poverenje

Nijedna konekcija, bilo da je u pitanju između dva ljudska bića , između čoveka i životinje ili čoveka i biljke, ne može da održi funkcionalnost bez poverenja.

Poverenje je sentiment. Poverenje je spremnost da se potčiniš drugom biću u zajedničkom cilju. Poverenje je i kada ta druga strana učini isto. Poverenje je sve u ljudskom bivstvovanju.

Bez te osobine, znak upita stajao bi na pitanje: gde bi ovaj svet, pa čak i ovakav, završio? Poverenje se stiče, zarađuje i nauštrb poverenja neophodan je trud. Trud svih koji učestvuju u tom zajedničkom cilju. S međusobnim poverenjem, sve prepreke mogu da se prevaziđu. Sve krajnje tačke su dostižne. Pa, i kada je nemoguće do njih, tada znaš da uz sebe imaš saborca. Nekog, ko je spreman da sve što ima da za tebe i obratno.

Ali, šta kada ne veruješ drugoj strani?  Onda imaginarni svet oko vas počinje da se ruši jer ništa ne može funkcioniše u takvom okruženju. Nijedan cilj nije ostvariv. Ni na koga ne možeš da se osloniš.

Zato se prepusti. Uživaj u osećaju. Uživaj u trenutku. Jer, nikada ne znaš šta donosi sutra.

Oni su verovali, zato su i ovde. Čak i kada nije išlo, verovali su. Ovo sigurno nije najsnažniji tim koji Srbija ima, ali je pokazao da jeste najhomogeniji. A to je uvek bitnije od one vrline pre. To nas je i dovelo tu gde smo. Tu, na mestu istorije. Tu, nadomak vrata nekih novih priča. Tu, na scenu na kojoj nas mnogi videli nisu.

Zato, verujte jedni drugima, jer tada i fortuna namigne. Jer tada u tebi vladaju natprirodne sile. Jer tada, sve je moguće!