Povratak u grad košarke

Država u kojoj ima najviše selektora, mesto gde svi vole da kažu da znaju košarku retko koga prihvata kao stručnog i kompetentnog za trenera, pogotovo ako je stranac. Ipak ljubav na prvu između košarkaške publike i Andree Trinkijerija bila je očigledna. 

Još od 2013. i Košarkaške Klinike u organizaciji Saveza, Italijan ima priznanje košarkaškog dela Srbije za svoje znanje i stručnost. Naravno pečat je dao za nešto više od godinu dana rada u Partizanu, gde koliko god mu zamerali odlazak i dalje osećaju da je on bio jedini i pravi za mesto trenera, nakon dugo lutanja od odlaska Duleta Vujoševića.

Spoj Beograda i Andree je neverovatan. Grad koji nudi sve što zahteva Trinkijeri, mnogo košarke, dobrog provoda, hrane i vina. Dok sa druge strane ne postoji grad koji više “ceni” šarm, mangupluk i simpatičnost koju svakako poseduje Italijan sa poreklom iz Hrvatske. Povratak u grad gde se spajaju Sava i Dunav ga očekuje u utorak protiv starog znanca Crvene Zvezde.

Više puta je naglašavao da je za vreme boravka u glavnom gradu, svakog dana bio u košarkaškoj kući slavnih i sigurno je da će povratak u istu biti veoma emotivan za njega. Iako je otišao sigurno je da se i on sa ljudske i profesionalne strane zapita šta bi bilo da se sezona nije prekinula. Takođe sigurno je da bi pre bio trener negde gde je bio voljen, dizan u nebesa, u gradu gde su ga svi prepoznavali, nego u Minhenu gde je košarkaški klub otprilike bakšiš fudbalskog i retko koga zanima.

Pre nego što se ovdašnja javnost upoznala sa Trinkijerijem, on je svoju samostalnu karijeru započeo u tada trećeligaškoj ekipi Vanoli Basket. Pored očigledne predanosti, fanatizma, odmah se videla moć da prepozna talenat i potencijal u nekom igraču. Dovoljno je reći da je on u ekipi u drugoj italijanskoj ligi uspeo da ima neke od najboljih igrača Evrope u poslednjoj deceniji poput Karla Hajnca i Kita Lengforda. Naravno sve to nije prošlo neopaženo i nakon nekoliko godina u drugoj diviziji, konačno je dobio priliku na velikoj pozornici.

Preuzeo je ekipu koja u tom trenutku nije bila u vrhu italijanske košarke, ali sa željom da bude tu. Kantu je bila naredna stanica, gde je dva puta osvojio nagradu za najboljeg trenera Italije, a sve to krunisao osvojenim Kupom i nekim zaista zapaženim partijama u Evroligi. Ekipa je bila sastavljena po njegovom ukusu, igralo se veoma kontrolisano u napadu, sa jako malim brojem izgubljenih lopti i sa neverovatno velikim procentima realizacije napada. Sa druge strane defanzivne minijature i spektar vrsti odbrana bio je neverovatan. Zaista se vidi uticaj jugoslovenske škole košarke gde treneri čestvo vole da kažu da posle treninga treba da te boli glava, a ne noge.

Ipak najveći pečat je ostavio u ekipi Bamberga. Sa nemačkim predstavnikom je bio apsolutni hit gde je za nekoliko godina bukvalno izmislio neke igrače poput Vonamejkera, Melija, Tajsa, Milera i ostalih. Igrali su “pametnu” košarku, prepoznavali svaku situaciju i kažnjavali svaki propust protivničke odbrane.Igra Bajerna ove sezone neverovatno podseća na Bamberg, Vejd kao primarni igrač na lopti koji igra mnogo pik ‘n’ rola, Rejnolds kao sjajan roler i Vladimir Lučić koji je pokazao da je najbolji igrač u Evropi kada je reč o napadu na close-out situacije. Trinkijeri često govori kako se košarke igra na prednost, a njegova ekipa pored toga što sjajno stvara istu, ima gotovo perfektna rešenja i sigurno je da nećete puno puta videti da jednom kada je pobeđena odbrana Bajern ne iskoristi tu priliku.

Navijača neće biti, pravi miris košarke se neće osećati, Pionir neće biti kutija šibica koja guta protivnika, ali sigurno je da će biti zanimljivo gledati Trinkijerija na mestu na kome su se navijači Partizana nadali da će biti jako dugo.

Od 20:45h Bajern će pokušati da nastavi svoj put ka Top 8 i vrhu Evrolige, dok će Zvezda pokušati da saplete Trinkijerija i vrati mu za prošlogodišnje poraze.